ODRAŠE NAROD: Banke od provizija uzmu 300 miliona evra

Osim na kamatama, od kojih su lane zaradile čistih milijardu evra, banke najveću dobit ostvaruju na raznim provizijama i naknadama. Ovaj iznos je u protekle dve godine na gotovo istom nivou - od oko 35 milijardi dinara, odnosno nešto više od 300 miliona evra. Građani se najviše bune upravo zbog provizija koje su najočiglednije: gotovo nijedan račun ne može da se plati na šalteru, a da im se ne zaračuna dodatni trošak, koji ide od 25 pa do čak 150 dinara, u zavisnosti od banke.

- Provizija za uplatu komunalnih računa preduzeća sa kojima „Pošta Srbije" ima zaključen ugovor, kao što su "Telekom", "Telenor", "Vip", "EPS snabdevanje" i druga, za uplate do 3.500 dinara iznosi 35 dinara - rečeno je Novostima u ovom javnom preduzeću. - Za iznos uplate od 3.500 do 500.000 dinara provizija je jedan odsto od iznosa uplate, a za uplate preko 500.000 dinara provizija je 5.000 dinara.

Neslavni rekord po najvišoj proviziji među bankama već duže vreme drži Alfa banka. Reč je o minimum 150 dinara, bez obzira na to da li je na uplatnici 100 ili 30.000 dinara. Dobra stvar je da u Alfa banci maksimalna provizija ne sme da bude veća od 3.000 dinara, dok je u ostalim bankama ona mahom 5.000. Najveće provizije idu i do 10.000 dinara, koliko zaračunava Prokredit banka, kada klijent na šalteru uplaćuje novac na račun firme koja nije klijent ove banke.

Većina banaka besplatno izdaje karticu klijentu, za većinu se naplaćuju troškovi članarine, na mesečnom ili tromesečnom nivou. Tu je i naknada za podizanje novca na bankomatu "tuđe" banke, dok pojedine banke „rođenim" klijentima naplaćuju proveru stanja na računu i svako štampanje slipa sa bankomata, uglavnom po 25 dinara.

Pojedine banke klijentu štampaju izvod o stanju na računu za - 500 dinara! Jeftinije je podići celu štednju sa računa i u koferu je odneti u drugu banku nego dati nalog banci da je bezgotovinski prenese sa računa na račun u drugu banku, što može da košta i 20.000 dinara.

Klijent koji, zbog kupovine stana, sa svog deviznog računa prebacuje novac na devizni račun prodavca nekretnine, moraće da plati od 1.500 do 5.000 dinara provizije iako je reč o računima u istoj banci. Izdavanje "čipovane" umesto obične platne kartice, koju je banka obavila na svoju inicijativu, posle je naplaćena klijentima po 200 dinara zbog "zamene kartice na zahtev klijenta"...

Elektronskim plaćanjem protiv provizija

Ako želite da platite račune, a da pritom izbegnete proviziju, od kojih banke ostvaruju godišnju dobit od oko 35 milijardi dinara, onda pređite na elektronsko plaćanje.

Sve banke svojim korisnicima nude mogućnost elektronskog plaćanja računa, bez dolaska na šaltere. Na ovakve uplate provizija se ne zaračunava, a banke koristi ubiraju naplaćujući fiksni iznos sa tekućeg računa korisnika.

Reč je uglavnom o iznosu od 200 dinara mesečno, dok korisnici posebnih paket-računa imaju već uračunat trošak elektronskog bankarstva u osnovnu cenu. Izuzetak je AIK banka koja svojim klijentima nudi besplatan i-benking.

Gotovo nijedan račun ne može da se plati na šalteru banke, a da provizija ne ide od 25 do 150 dinara.

Osim banaka, najveće gužve za plaćanje računa su pred šalterima Pošte Srbije. Ona za uplatu računa Infostana ne uzima ni dinar provizije, jer je Infostan na sebe preuzeo troškove transakcije.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)