U Srbiji prazno 800.000 stanova i kuća

Stanodavci od podstanara ubiraju kiriju za najmanje 163.000 stanova i kuća u Srbiji, što je manje od 10 odsto svih objekata za stanovanje. Najveći broj nastanjenih stambenih jedinica, kojih je ukupno oko 2,4 miliona, u vlasništvu je porodica koje u njima žive.

Najviše stanova izdatih podstanarima je u Novom Sadu, gde pod kiriju ide čak 15 odsto svih prostora za stanovanje, dok je u Beogradu i okolini izdat svaki deseti stan. Istovremeno, niko ne živi u čak 800.000 objekata za stanovanje.

Ovakvo stanje stambene krvne slike pokazali su najnoviji rezultati popisa stanovništva o broju krovova u Srbiji, koje je objavio Republički zavod za statistiku. Podaci prikupljeni na prebrojavanju 2011. godine nisu ozbiljnije iznenadili upućene u stambenu problematiku Srbije. Jer već dugo je poznato da u Srbiji gotovo 300.000 ljudi živi pod tuđim krovom, ali i da su hiljade kuća u unutrašnjosti prazne.

Stambeni karton države pokazao je da su stanovi u Srbiji u ogromnoj većini u privatnoj svojini. Otkup društvenih stanova za male pare devedesetih učinio je da tapije na svoje ime imaju vlasnici čak 98,3 odsto naseljenih stambenih jedinica. Popis i ostala istraživanja pokazala su da je bez žitelja više od 600.000 kuća i stanova u Republici, ali i oko 180.000 vikendica i kuća za odmor, u kojima se boravi tek ponekad.

Najviše pustih objekata je na jugu i istoku Srbije, gde je neuseljena čak svaka četvrta kuća. Tek je nešto bolje u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, gde samuje nešto više od petine objekata.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)