Slučaj redova Bredlija Meninga, vojnika koji je otkrio najmračnije američke tajne

Američki vojnik Bredli Mening, osuđen je danas na 35 godina zatvora pošto je 30. jula proglašen krivim za odavanje poverljivih informacija sajtu Vikiliks. Reč je o više krivičnih dela, uključujući i špijunažu, ali ne i za pomaganje neprijatelju za šta je zaprećena doživotna robija.

Pred sudom je priznao krivicu, istakavši ipak da u vreme kada je dostavio podatke Vikiliksu nije mislio da radi bilo šta loše.

"Slučaj Mening" otvoren je juna 2010, kada je američka vojska saopštila da je uhapsila jednog svog pripadnika zbog odavanja video snimka iz 2007, u kome se vidi da su posade dva helikoptera "apač" ubile desetak nenaoružanih ljudi u Bagdadu, među kojima i dvojicu novinara. Taj slučaj je u centar svetske medijske pažnje izbacio i sad već čuveni Vikiliks - koji je snimke objavio.

Mening je u trenutku hapšenja imao 22 godine i bio je obaveštajni analitičar. Vikiliks je tri meseca ranije saopštio da je do kodiranog tajnog snimka napada izvedenog 12. jula 2007. došla zahvaljujući "krtici" u vojnim redovima.

"Krtica" Vikiliksa

Kako je tvrdila američka štampa, Mening je uhapšen u Iraku, a prijavio ga je bivši kompjuterski haker Adrijan Lamo, kome je rekao da je odao četvrt miliona tajnih poruka ambasade. Bredli je u tom razgovoru rekao da je preturao po tajnim vojnim i državnim fajlovima više od godinu dana i da je otkrio da sadrže užasne stvari, koje bi trebalo da budu javne, a ne smeštene na nekom serveru u nekoj mračnoj sobi u Vašingtonu.

Mening je već u julu 2010. optužen po više tačaka optužnice zbog odavanja poverljivih informacija i ugrožavanja nacionalne bezbednosti SAD.

U jeku istrage o Meningu, u decembru 2010. osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža u Londonu je uhapsio Skotland jard, po nalogu koji je podnela Švedska, gde su ga dve volonterke Vikiliksa optužile za silovanje. Američki savezni tužioci istovremeno su nastojali da izgrade slučaj protiv Asanža, tražeći dokaze bilo kakvog tajnog dogovora u njegovim ranijim kontaktima sa Meningom kako bi i Australijanca mogli da optuže za zaveru, a ne da ga tretiraju samo kao pasivnog primaoca dokumenata koja je kasnije objavio.

Među materijalima koje su tužioci razmatrali je i onlajn "čet log" u kojem je Mening navodno tvrdio da je direktno komunicirao sa Asanžom, koristeći šifrovani internet konferencijski servis. Posle sedam meseci istrage, američka vojska je 2011. saopštila da je podigla 22 nove tačke optužnice protiv Bredlija Meninga - da je "pomagao neprijatelju", kao i da je "doprineo da se obaveštajni podaci nađu na internetu".

Tortura u zatvoru

Mening je, u međuvremenu, sedam meseci boravio u samici američkog vojnog zatvora u kojem je prošao torturu: zatvorenik pre spavanja predaje čuvarima odeću, budi se u pet časova ujutro i tada mu je dozvoljeno da se ponovo obuče, nije mu dozvoljeno da koristi posteljinu i jastuke, već samo ćebad, nije mu dozvoljeno ni da spava u periodu do 20 časova, a ako to ipak učini, mora da sedi ili stoji pored čuvara, koji svakih pet minuta 24 sata dnevno proveravaju da li je sa njim sve u redu...

Kada je reč o razonodi, dozvoljeno mu je da gleda lokalne televizijske kanale najviše tri sata tokom radnih dana, nešto više tokom vikenda, i da čita samo po jednu knjigu i jedan časopis koje bira sa prethodno odobrenog spiska. U pismu iz zatvora, koje je medijima prosledio njegov advokat, Mening je potvrdio te tvrdnje. Kasnije je saopšteno da ga prebacuju u drugi zatvor, u Kanzasu, te da to nema veze s uslovima u Kvantiku.

Mening ima ženski alter ego

Javnost je, u svakom slučaju, bila iznenađena početkom Meningove odbrane, pošto su advokati odbranu bazirali na tvrdnji da je Mening tokom boravka u vojsci imao problem polnog identiteta i da je imao svoj ženski alter ego. U analitičkom odeljenju u američkoj bazi u Bagdadu, u kome je radio Mening, bezbednosna procedura bila je na veoma niskom nivou, jer su vojnici slušali muziku, igrali video igrice i gledali filmove preko kompjutera na kojima su se nalazili poverljivi podaci.

Jedan od svedoka, čije ime vojni organi nisu naveli, setio se da je video optuženog kako preko Interneta naručuje knjigu o plastičnim operacijama žena. Odbrana je nastojala da dokaže da je u takvom psihološkom stanju Mening bio nesvestan postupaka koje čini kada je otkrio poverljiva dokumenta.

Februara ove godine, u vojnom sudu u bazi Fort Mid u Merilendu, Meninig je ponudio da prizna krivicu za 10 od 22 tačke optužnice, ali je negirao da je kriv za najtežu od njih - pružanje pomoći neprijatelju.

Tokom suđenja, tužioci su tvrdili da je redov prve klase Mening stavio američke vojne tajne u ruke Osame bin Ladena, a njegovi branioci odgovorili da je bio "mladi, naivan, ali dobronameran" vojnik. Njegovi branioci su tvrdili da je kao homoseksualac koji je pokušavao da se uklopi u vojsci osećao da mora uraditi nešto što će ostaviti traga u svetu.

U završnoj reči na suđenju Meningu, vojni tužilac major Ešden Fejn, rekao je da on predstavlja "neodgovornog, sebičnog izdajnika", koji je znao da će neprijatelji Amerike doći do dokumenata koje je predao Vikiliksu.

Redov Mening je rekao i da je znao da će morati da plati cenu za svoje postupke i da se sada nada da će jednog dana izaći iz zatvora, dobiti fakultetsku diplomu i stvoriti porodicu.

(Telegraf.rs / Tanjug)