NEKAŽNJENO: Streljani bez suđenja i dokaza!

Nakon oslobođenja grada i ulaska partizanske vojske, 15. oktobra 1944. godine, u Požarevcu je streljano oko hiljadu nedužnih građana, koji su pokopani na nepoznatim lokacijama.

Nijedna vlast do danas nije se potrudila da nađe njihove grobove ili da im podigne neko spomen-obeležje, ali ni da kazni njihove egzekutore. Sumnja se da su pokopani na mestu sadašnjih teniskih terena na Tulbi, jer su tu komunalci nailazili na ljudske kosti i potom ih bacali na deponiju.

Podatke o streljanima jedino je prikupila Liga za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, u saradnji sa njihovim porodicama. U postupku rehabilitacije, 2008. godine, ona je postignuta samo za 20 streljanih, jer za ostale nije postojala nikakva dokumentacija.

- Građani koje je komunistička vlast označila kao neprijatelje naroda, odvođeni su u zatvor u sklopu zgrade Načelstva, a likvidacije su obavljane noću, pošto bi ih kamionima odvozili na Čačalicu, Varoško brdo i u Zabelu, pored barutane - kažu u Ligi za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava.

Među streljanima bio je i ugledni lekar Imarijus Rutar (46), koji je za vreme okupacije upozoravao one koji su određeni za streljanje, jer su ga Nemci angažovali za prevodioca. Samo zato što je bio Nemac, tada je streljan i inženjer Avgust Doringer, upravnik ugljenokopa u Kostolcu, iako nije sarađivao sa okupatorom.

Među streljanima bili su i ugledni domaćini Božidar Mikić i Slavoljub Mitić, koji su za vreme rata pomagali gladnima, dajući im hleb i brašno. Da je Mitić nakon hapšenja streljan njegova porodica znala je po tome što je njegov kaput viđen na jednom pripadniku OZNE.

U zatvora je likvidiran Stevan Stojanović (50), jer zbog gipsa na nogama nije uspeo da se popne u kamion kojim su odvozili ljude na streljanje. Od njihovih egzekutora, do danas su ostala upamćena dvojica. Glavni naredbodavac bio je poznat pod nadimkom “Kobac”, za koga se ne zna odakle je stigao i šta se kasnije desilo s njim.

Njegova desna ruka bio je direktni izvršitelj, ozloglašeni Miodrag Jonović “Carić”.

- Pričalo se da je Jonoviću dodeljena grupa mladića, pristalica Draže Mihajlovića, koje je trebalo da likvidira u jednoj od petrovačkih šuma. Tamo ih je naterao da se popnu na drveće i odozdo je pucao u njih. Pošto bi padali smrtno ranjeni, on se smejao i uzvikivao kako "padaju kruške" - kažu u Ligi za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava. Jonović je kasnije živeo kod sadašnje Visoke tehničke škole, dobio je stan i penziju od države. Svake druge noći na vrata su mu lupali ogorčeni članovi porodica streljanih. Vremenom je potpuno propao, odavši se alkoholu, da bi preminuo krajem devedesetih godina.

(D. K.)