Amerika htela i nuklearkama da brani Tita od Staljina

Staljinov privatni rat sa Josipom Brozom Titom umalo nije prouzrokovao treći svetski rat, navodi se u objavljenom dokumentu sa kojeg je američka Nacionalna bezbednosne agencija (NSA) skinula oznaku poverljivosti, prenosi Radio-televizija Srbije.

U dokumentu koji je nazvan "Izbegavanje Armagedona", NSA navodi da je Staljin bio odlučan da po svaku cenu uništi Tita i "njegov otpadnički komunistički režim". Tito je povukao nekoliko poteza koji su razbesneli Staljina, a kap koja je prelila čašu bio je Grčki problem i Titova pomoć (oko 10.000 "dobrovoljaca"), komunistima koji su se borili u toj zemlji.

Pošto je Beograd odbio da popusti, Staljin je zahtevao oštru kaznu. U Sovjetskom bloku počele su "čistke" Titovih saveznika, a najtemeljnije u Mađarskoj, prvoj liniji uz jugoslovensku granicu. Na taj način počeo je "obaveštajni rat epskih proporcija" između Jugoslavije i Sovjetskog saveza.

I Tito je nastojao da oslobodi svoj režim prosovjetskih elemenata, te je počeo čišćenje partije, vojske i tajne policije poznat kao "lov na izdajice" koje je nazivao "ibeovci", piše u dokumentu NSA.

U dokumentu se, potom opisuje propagandni rat između dve države i partije i navodi da je vojna akcija Staljina delovala je kao realna opcija "pošto su subverzije i sabotaže propale". To su potvrdili i izvori koji se pominju u dokumentu. Sovjeti su uskoro oformili specijalne borbene jedinice, uključujući i tri internacionalne brigade u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, opasno preteći Beogradu.

Visoke položaje u tim jedinicama zauzimali su jugoslovenski emigranti, a pogranični incidenti postali su veoma učestali. To je doprinelo tome da se za sukob zainteresuje i Zapad.  CIA je zaključila da jugoslovenski otpor zavisi od stepena i brzine zapadne pomoći, a pojedini senatori su upozoravali da bi "sovjetski napad na Jugoslaviju lako mogao da predstavlja uvod u treći svetski rat". Kako bi spremile jugoslovensku vojsku za rat, Sjedinjene Države su stvorile šemu pomoći. U godini posle invazije na Koreju, Vašington je obezbedio 77,5 miliona dolara pomoći za Beograd. Do sredine pedesetih godina, vojna pomoć je ukupno iznosila pola milijardi dolara.

Specijalni CIA projekti razvoja za 24 meseca računali su na Jugoslaviju kao buduću NATO članicu, uz Grčku, Tursku i Španiju, što bi bilo glavno pojačanje alijansi za eventualni rat protiv Sovjetskog bloka. Zaključeno je da je sovjetska invazija na Jugoslaviju veoma verovatna i da bi mogla uskoro da se ostvari.

U februaru 1951. godine britanski vojni vrh je objavio da će sovjetski napad na Jugoslaviju dovesti do trećeg svetskog rata. I Vašington je smatrao da bi napad na Jugoslaviju mogao biti uvod u globalni rat.

Pošto NATO nije bio u stanju da ostvari prednost kada je reč o konvencionalnom naoružanju, opcija nuklearnog oružja često je bila spominjana. U nedeljama posle invazije Koreje, Vašington je prihvatio opciju da iskoristi nuklearno oružje kako bi odbranio Jugoslaviju. To bi svakako proizvelo i odgovor s druge strane i teško da bi bilo moguće izbeći "nuklearni rat".

Ipak, dugo očekivani sovjetski napad nikad se nije desio.  Staljinova spremnost da izazove svetski rat, čak nuklearni rat, slabila, a planovi za invaziju su odloženi. Prema Kiraljevim rečima, američka jaka odbrana Južne Koreje odvratila je Staljina od invazije.

Pošto su planovi o invaziji stavljeni po strani, Staljin se ponovo vratio planovima za ubistvo Tita.

(Telegraf.rs / RTS)