IZVOZNA ŠANSA SRBIJE: Borovnica, kupina, brusnica i aronija!
Stručnjaci upozoravaju za Telegraf da država mora da pomogne domaćim proizvođačima voća, da bude most ka trgovini ili prerađivačima, jer bez te podrške voćari ne mogu sami
Pored maline i šljive, koje već dugo važe za srpske izvozne adute, stručnjaci procenjuju da je veliki potencijal u organizovanoj proizvodnji borovnica, kupina, brusnice i aronije.
Bobičasto voće veoma je traženo širom Evropske unije, ali i pored toga - iz Srbije na to tržište odlaze skromne količine.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimirović kaže da je proizvodnja bobičastog voća i dalje usitnjena.
- Jabuka, malina, šljiva, kupina, kao i borovnica, brusnica i aronija su velika izvozna šansa. To nije dovoljno samo po sebi ukoliko ne postoji jasan plan, strategija šta će od toga biti prioritet, na koji način će se i u kojim količinama gajiti, a kasnije plasirati na tržište EU. Neophodno je sprovesti regionalizaciju kako bi se znalo koji deo Srbije će koju voćku gajiti. Međutim, ne može ni država da naređuje ko će da uzgaja koje voće. Zbog svega toga, potrebno je pronaći sredinu između mogućnosti i želja voćara i države. Ono što država treba da uradi odnosi se na ambijent koji treba da stvori, da pomogne tako što će stimulisati i olakšati uslove poslovanja - kaže za Telegraf Budimirović.
Prema podacima PKS, u našoj zemlji je prošle godine ostvarena proizvodnja voća od ukupno 1.187.605 tona, što je manje nego 2011. (1.337.081 tona) i 2009. (1.452.331), ali nešto više nego 2010, kada je u Srbiji proizvodnja voća dostigla 1.067.644 tona.
Koštičavog voća, na primer, proizvedeno je u 2012. godini 558.847 tona, šljive 391.485, grožđa 263.419, a jabučastog voća 228.620.
- Očekuje se da će u 2013. proizvodnja voća biti veća za 15 odsto u odnosu na prošlu godinu. Paradoks je da ispada da je veći problem kada je godina rodna, nego kada nije jer veliki deo voća truli i propada, ili će kao kod šljive, završiti u rakiji. Očigledno je da u srpskom voćarstvu postoji disbalans u proizvodnji. Neophodna nam je ravnoteža, a to podrazumeva da se voćari i država dogovore kako će dalje - kaže Budimirović.
Ekonomista Vladana Hamović podseća da su Španci sa kajsijom napravili pravi bum jer su otišli korak dalje i prodavali je i sušenu. Pored toga, pravili su kompot od kajsija, džem i kandirano voće.
- S druge strane, srpski proizvođači nisu ujedinjeni i organizovani, iako postoji velika tražnja za šumskim voćem na evropskom tržištu. Stalno muku muče sa otkupnom cenom proizvoda. Oni ne mogu da povrate ono što su uložili, a nemaju obezbeđen plasman. I to je taj začarani krug - upozorava Hamović.
Prema njenom mišljenju, država treba da podrži proizodnju i plasman domaćih proizvođača.
- Država mora da im bude most ka trgovini ili prerađivačima. Bez te podrške voćari ne mogu sami - zaključuje Hamović.
(N. S.)
Povezane vesti
Stanisavljević: Srbija neće biti hotspot za migrante, upravljanje migracijama stabilno
Žiofre: Sada je trenutak da se intenzivira tempo reformi
Ustavni sud potvrdio rezultate referenduma u Moldaviji
<% post.title %>
EPS već dva meseca izvozi struju, u prvih devet mesec ostvarena dobit od blizu 30 milijardi dinara
Video: Turkulov: Tri osobe sa teškim povredama dovezene u KBC Vojvodina, dve na operaciji
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
TRAGEDIJA U NOVOM SADU: 14 OSOBA POGINULO, DESETINE POVREĐENO! Završena akcija spasavanja, STRADALO I DETE OD 6 GODINA, danas Dan žalosti u celoj Srbiji (FOTO, VIDEO)
(VIDEO) Ovo je trenutak kada se obrušio deo nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad
"OSAM TELA IZVUČENO ISPOD RUŠEVINA" Dačić na železničkoj stanici u Novom Sadu gde se danas dogodila velika tragedija
saki
Ko ce da bere? Pa pola drzave je nezaposleno! Sta je kod borovnice egzoticno?
Podelite komentar
Maja
Posde ljudi, obradjuju i nadaju se obecanoj ceni, a kada dodje vreme da se bere i proda hvataju se za glavu ne znaju ni gde ce ni kuda sa rodom. Kao sto je bilo za sljivu ove godine, ima je mnogo, cena 5,6 din po kg, pa uz to i prica da nije dobra za izvoz, sitna. Dajte, ljudi, ko jos veruje u ovo???
Podelite komentar
Boki
Aha, samo mi nije jasno ko ce to da radi, plus borovnoca mora da se bere zrno po zrno, da se ne unistava. Nasi strucnjaci mnogo vole da mastaju o egzoticnom vocu. Kad cemo da radimo ono sto je normalno i da nam se to normalno plati?
Podelite komentar