Kamerom ovekovečio bitke srpskih junaka u Drugom balkanskom ratu (FOTO)

Kada je pre tačno 100 godina izbio Drugi balkanski rat, ambiciozni srpski privrednik i filmski producent Đorđe Đoka Bogdanović poslao je dvojicu profesionalnih snimatelja, koji su radili za producentsku kuću "Pate Frer" na front. Vođen pre svega patriotizmom Đorđe je želeo da ovekoveči borbe velikih srpskih ratnika iz "prvih redova" i tako im oda počast.

Ni ne sanjajući, od tog trenutka počeo je da stvara istoriju. Naime, prihvativši se ovog zadatka označio je početak potpuno novog vida izveštavanja sa ratišta, upisavši kraj svog imena i "zvanje" prvog Srbina, koji je filmskom kamerom snimio bitke Drugog balkanskog rata.

Bogdanović je rođen 1860. godine u porodici pravnika. Tačnije, njegov otac Milan bio je ugledni sudija. Po njegovoj smrti, mlađani Đorđe napušta gimnaziju i ulazi u trgovačke vode, da bi po izbijanju Drugog balkanskog rata 1913. godine zatražio i dobio dozvolu od Vrhovne komande da snima bitke srpske vojske.

Njegovi najstariji filmovi, koje je porodica Bogdanović generacijama čuvala, a Kinoteka otkupila 80-ih godina prošlog veka, snimani su između 6. i 9. jula 1913. kod Ćustendila.

Pored snimaka prebacivanja ranjenika sa položaja, rada Grambergove bolnice, sahranjivanja potporučnika Živojina Marinkovića u Krivoj Palanci, uspeo je okom kamere da zabeleži i transport ranjenika u Kumanovo, ali i tri ključne pobede Prve i Treće armije: na Kiselici, Žedilovu, i Govedarniku.

Čuveno je i njegovo beleženje "Dočeka srpskih pobednika u Beogradu posle Balkanskih ratova", kao i " Zakletve regruta Vardarskog puka", "Njegovo Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar na Crnom Vrhu", "Bugarski zarobljenici u beogradskom donjem gradu".

Kada je izbio Prvi svetski rat, Bogdanović je ponovo nameravao da se lati reporterskih dužnosti, međutim, ubrzo je preminuo od rana, koje je zadobio snimajući srpske pohode na Crnom vrhu, 1913. godine.

Umro je u Nišu, svega nekoliko nedelja od početka Prvog svetskog rata 1914. godine.

(K. V.)