Ruski piloti: Ljudi su posebna vrednost Srbije!

Prvi i drugi kapetan posade ruskog aviona "berijev be - 200" Grigorij Kočkarjov i Vladislav Podobni, koji su angažovani u Srbiji na gašenju požara, kažu da nailaze na gostoprimstvo kakvo se retko može naći u drugim državama, koje čini da teške zadatke lakše obavljaju.

Kočkarjovu je ovo već treći boravak u Srbiji gde je angažovan, na osnovu sporazuma vlada dve zemlje o radu srpsko-ruskog humanitarnog centra sa sedištem u Nišu, na gašenju požara i gde će sa posadom, koja je u režimu stalnog dežurstva na aerodormu "Konstantin Veliki", ostati do 30. septembra ove godine.

- Porodici i prijateljima se hvalimo Srbijom koja nam se puno dopala i ističemo da su ovdašnji ljudi posebna vrednost, navode članovi posade ruskog "Berijeva".

- Letenje je porodična tradicija. Moja deda je bio pilot, moj otac je bio pilot, ja sam pilot, a voleo bih da i moj sin sutra postane pilot", sa ponosom kaže Kočkarjov.

On se priseća prošlogodišnjeg boravka u Srbiji i navodi da je bilo puno velikih požara, da se radilo od svitanja do mraka.

Od dolaska u Niš ove godine "berijev" je uzleteo šest puta i gasio je požar u rejonima Bora, Zaječara i Leskovca, a Kočkarjov upozorava da prošlogodišnje iskustvo kazuje da je u drugoj polovini avgusta bilo najviše intervencija i najviše posla.

Na pitanje o izazovima s kojima se suočavaju u gašenju požara i delovanju u vanrednim situacijama, prvi kapetan napominje da se "trude da maksimalno snize nivo opasnosti".

- Uslovi letenja u planinskim predelima su složeniji nego u ravničarskim, jer u planinskim imate razne vazdušne struje, kod gašenja požara temperatura vazduha je veća i vazduh je razređeniji što otežava rad motora", navodi Kočkarjov.

"berijev be-200" može da ponese od osam do 12 tona vode u zavisnosti gde se puni, da li sa reke ili jezera ili na aerodromu, na primer. Kada bi leteo dok ima goriva i ako bi vodu uzimao sa reke ili jezera, u takvom jednom ciklusu, pod uslovom da požar nije daleko od mesta punjenja vodom, ruska amfibijska letelica može da izbaci 320 tona vode u suzbijanju vatrene stihije.

Kočkarjov, koji iza sebe ima 4.000 sati letenja, napominje da se avion na aerodromu puni za 11 do 15 minuta, a da zahvatanje vode sa vodotoka traje svega 18 sekundi.

Drugi kapetan posade Podobni u razgovoru kaže da je posadi najteže kada vidi da se požar primiče naselju.

Podobni, koji je u vazduhu proveo 8.000 sati i koji je leteo sa "iljušinom 76", navodi da, ukoliko bi sada usledila komanda o poletanju i ukoliko se posada nalazi na aerodromu, sve bi bilo spremno za 20 minuta.

- Odmah bi počelo punjenje aviona vodom i gorivom, odmah bi zagrevali motore i za 20 minuta bismo poleteli. Ako bismo bili u hotelu, poleteli bismo za jedan sat", navodi Podobni za Tanjug.

Članovima posade nedostaju porodica i prijatelji. S njima je Sreten Dimitrijević iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije koji se ne odvaja od ruskih prijatelja i koji sve čini da im boravak u Srbiji bude što prijatniji.

Uz druženje, kako se može videti iz neformalnog razgovora, "dela čine da se veruje rečima, a kada su dela zajednička i korist je veća".

(Telegraf.rs / Tanjug)