Umro "đavolji advokat" koji je branio Miloševića
Francuski advokat Žak Verže, poznat po nadimku "đavolji advokat" zato što je branio ozloglašene kriminalce, od naciste Klausa Barbija, do teroriste Karlosa Šakala, preminuo je u Parizu, saopštila je njegova izdavačka kuća "Pjer-Žijom de Ru".
U saopštenju se navodi da je Verže preminuo od srčanog udara sinoć u kući u kojoj je nekad živeo francuski filozof iz 18. veka Volter, prenela je agencija AFP.
- Bilo je idealno da upravo smrt bude poslednji pozorišni čin ovog rođenog glumca, koji je poput Voltera razvijao veštinu stalnog revolta - saopštio je Veržeov izdavač.
Žak Verže je rođen 1925. godine u Tajlandu, a kao student je bio komunista, dok je kasnije podržavao alžirski Front nacionalnog oslobođenja u njihovoj borbi za nezavisnost od Francuske. Nakon što je obezbedio oslobađanje alžirske militantkinje Ðamile Buhired, on se njome i oženio.
Verže je kasnije postao poznati advokat, koji je dospevao na naslovnice novina širom sveta zahvaljujući listi klijenata, na kojoj su se nalazila najozloglašenija imena današnjice, od naciste Klausa Barbija, venecuelanskog revolucionara Karlosa Šakala, bivšeg zamenika iračkog premijera Tarika Aziza, pa i nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.
U jednom intervjuu nemačkom listu "Špigl", Verže je izjavio: "Branio bih Hitlera", čime je šokirao svet.
(Telegraf.rs / Tanjug)
Video: Petar Benčina igra lik Bogdana: Glumac o filmu "Volja sinovljeva", saradnji sa bratom Igorom
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Beogradjanin
Pravice se Sloba od blata!!!
Podelite komentar
Vrach
Kadija te tuzi, kadija ti sudi.. Djavoli su ponekad u ulozi tuzitelja, a oni sto im se suprostavise nazvase se djavoljim advokatima. Kakav apsurd...
Podelite komentar
Lune
Al bi bio dobar "klijent"..? Uz najvise "drzavne pocasti" Srbija, njen vrh, sa socinjenijem vrha SPC, danas obelezava 92 godione..hm,hmm ................................................................................................................................................................... После убиства кнеза Михаила у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина. Петар се, 1870, придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама због чега је одликован споменицом рата од 1870. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је живу политичку активност. У лето 1883. године на Цетињу се оженио кнегињом Љубицом-Зорком, најстаријом кћерком црногорског књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909.), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, кнежевић Петар продао је кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије никада нису престајали, пре свега са Николом Пашићем, прваком Радикалне странке. Током 1897, кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николе II. Три године касније покушао је да се споразуме са краљем Александром Обреновићем о признавању кнежевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустроугарском, нудећи јој свој политички програм.
Podelite komentar