TEMA TELEGRAFA: Koja mesta stranci najviše vole u Srbiji? (VIDEO)

Srbija je zemlja bogata nesvakidašnjim prirodnim kontrastima: strmim, a opet pitomim planinama, nepreglednim ravnicama, divljim močvarama, jezerima, gustim šumama prošaranim brzim rekama, kanjonima i pećinama, doslovno hiljadama izvorišta termomineralnih voda.

Preporučujemo

Na vama je samo da izaberete. Da li ste radije za opuštanje u nekom od pet nacionalnih parkova (Fruška Gora, Tara, Kopaonik, Đerdap, Šar planina), kraj nekog od jezera (Srebrno, Borsko, Palićko, Vlasinsko) ili vam više prija kompletna regeneracija u nekoj od banja.

Da li biste radije istraživali srednjovekovna utvrđenja (poput Magliča u “Dolini jorgovana”), nalazište Lepenski Vir, geomorfološke fenomene (poput Đavolje varoši na Radan planini), raftingovali Tarom, Limom, Ibrom ili jednostavno obilazili manastire po Raškoj i nekoliko dana proveli u nekom od seoskih domaćinstava uz trpezu bogatu paorskim čvarcima, pršutom, kajmakom i razume se, domaćom šljivovicom...

Foto: Tanjug

Izborom ćete svakako ući u evidenciju Republičkog zavoda za statistiku, prema čijim podacima su domaći turisti u prvoj polovini 2013. godine najrađe posećivali Zlatibor, Vrnjačku banju, Kopaonik, Taru i Sokobanju. Inostrani su se uglavnom odlučivali za Beograd, Novi Sad, Kopaonik, Kragujevac i Vrnjačku banju.

Srbiju je, prema njihovim navodima, posetilo osam odsto više turista u odnosu na 2012. godinu. Pretočeno u brojke, u prvih šest meseci 2013. godine u lepotama Srbije uživalo je 393.142 stranca, koji su ostvarili 872.276 noćenja.

Direktorka Turističke organizacije Srbije Gordana Plamenac kaže da su inostrani turisti prošle godine bili zainteresovani za sasvim drugačije aktivnosti.

- Turisti su sve zahtevniji i traže poseban doživljaj koji naša zemlja može da im pruži. Sve više se okreću aktivnom odmoru, odmoru u prirodi, ponudi eko i etno turizma, specijalizovanim programima poput “Putevi rimskih careva” i “Putevi vina” - počinje priču za Telegraf Gordana i dodaje:

- Razlika u sferi interesovanja domaćih i stranih turista se ogleda u izboru destinacija za koje se odlučuju u Srbiji.

Ono što je stranim turistima u poslednje vreme najinteresantnije je takozvani program “city break”.

- Reč je o kratkim posetama gradovima, što je značajno omogućeno i povećanim brojem letova prema Beogradu, kako na niskobudžetnim avio kompanijama, tako i na redovnim linijama avio-kompanija - objašnjava Plamenac, ističući i značaj muzičkih festivala koji su svakako našu zemlju pozicionirali kao atraktivnu destinaciju.

Više od polovine inostranih turista boravilo je u Beogradu, što bi značilo da se upravo stranci odlučuju za “city break” ture, poslovne posete i posete različitim kulturnim manifestacijama (poput festivala Exit, Nišvil džez festivala ili Guče).

Foto: Wikipedia.org / Micki

- Veliki broj raznovrsnih turističkih proizvoda po konkurentnim cenama svakako privlači inostrane turiste u naše krajeve - objašnjava dalje Plamenac.

- Značajnu ulogu u približavanju Srbije kao turističke destinacije inostranim gostima imala je i “Soulfood Serbia” promotivna kampanja. Istoimeni film osvojio je 11 međunarodnih nagrada na prestižnim festivalima u svetu podignuvši “vidljivost” Srbije i inspirišući proizvođače da krenu u proces zaštite geografskog identiteta proizvoda i osnivanje profesionalnih asocijacija kako bi se bolje predstavili na tržištu.

Sve je veće interesovanje i stranih turista za srpski seoski turizam. Ove godine “Udruženje domaćina Srbije” više nego ikad uložilo je vreme, novac i kreativnu energiju u razvoj ovog segmenta turizma.

Doduše, prema rečima nadležnih iz ovog Udruženja, velikih ulaganja i nije moralo da bude, jer sve što je neophodno, srpski seljak je već imao: trpezu bogatu paorskim čvarcima, sirevima, kajmakom, gibanicom, prebrancem, arhaične kolibe s mekim dušecima i dočekivanje jutra uz šljivovicu.

- U Koštunićima su zahvaljujući naporima našeg Udruženja podignuti vajati apartmanskog tipa, s podnim grejanjem i luksuznim kupatilima, ekskluzivni etno-restoran, u kojem gosti mogu da probaju stara jela srpske kuhinje, poput kupusa iz zemljanog lonca, proje, gibanice, kačamaka i gustiraju rakiju srpskih domaćina iz tradicionalnih litrića i čokanjčića, ili se opredele za kiselo mleko, koje se služi u zemljanim čančićima - objašnjava za Telegraf Jelica Popović, marketing menadžer “Udruženja domaćina Srbije”, dodajući da je u planu Udruženja obnavljanje turističke ponude i u drugim krajevima Srbije.

Veća poseta stranaca uticala je na devizni priliv od turizma, koji je prema rečima nadležnih iz Ministarstva finansija i trgovine (sektor za turizam), u prvoj polovini 2013. godine bio veći za 9 odsto u odnosu na isti perod lane.

O tome u šta je zahvaljujući ovom prilivu najviše ulagano, nadležni iz Ministarstva finansija kažu:

- Najvažniji turistički infrastrukturni projekti realizovani su na Zlatiboru, Kopaoniku i Staroj planini, a pored bogatog zimskog sadržaja, koji je zastupljen na ove tri planine intenzivno se radilo i na aktivnom letnjem odmoru (renoviranju biciklističkih staza, organizovanju pešačkih tura sa licenciranim vodičima, panoramskih vožnji žičarom) - objašnjavaju iz Ministarstva.

Oni dodaju da je podvig tim veći što je rebalansom budžeta, u turizmu planirani budžet za 2013. smanjen sa 4,7 milijardi dinara na 2,6 milijardi dinara.

Na pitanje da li imaju nekih pritužbi na novčana ulaganja u turističku ponudu Srbije, direktorka Turističke organizacije Srbije ističe da su svi svesni ekonomskog trenutka u kojem se nalaze.

- TOS ulaže velike napore, nalazi kreativna rešenja i pronalazi kanale kroz saradnju s međunarodnim organizacijama za tehničku pomoć (GIZ, USAID, JICA) koji će nam omogućiti da razvijemo proizvode i obogatimo ponudu kojom ćemo privući veći broj turista – kaže Plamenac, uz napomenu da se TOS dugi niz godina bavio sanacijom rezultata usled lošeg imidža, koji je naša zemlja imala.

(Katarina Vuković)