SVE VIŠE DEBELIH: Pola milijarde ljudi u svetu je gojazno, u Srbiji svako šesto dete!

Gojaznih ljudi na svetu ima 526.167.599, a taj broj se uvećava na svakih nekoliko sekundi. Srbija, nažalost, prati ovaj trend i učestvuje u svetskoj pandemiji gojaznosti, koju je Svetska zdravstvena organizacija na listu bolesti dodala pre dve decenije.

Najugroženiji su stanovnici Amerike, od kojih svaka treća osoba ima prekomernu težinu.

Što se Srbije tiče, ne postoje precizni podaci koliko ljudi je "punačko", ali je činjenica da gojaznih ima sve više, kao i da je broj dece s viškom kilograma svakim danom sve veći. Nedavno je državni sekretar Ministarstva zdravlja Vladimir Đukić ukazao na činjenicu da je čak 15 odsto školaraca u Srbiji gojazno!

S obzirom na to da gojaznost povećava rizik od brojnih oboljenja, od kojih su najopasnija nastank srčanih bolesti i srčanog udara (u Srbiji od ovih oboljenja godišnje umre preko 50.000 ljudi), jasno je da je stanje alarmantno.

Nutriciolog dr Ljubomir Pfaf smatra da do prekomerne telesne težine dolazi pre svega zbog toga što ljudi ne poznaju principe pravilne ishrane.

- U našem narodu je ostalo ono da je važno stalno jesti i ne biti gladan, a ne obraća se pažnja na to šta, kad i koliko se jede. Jako je važno svaki dan u organoizam unositi sve vrste namirnica (žitarice, mleko, jaja, voće, povrće...), ali se moraju uzimati u određenim količinama i u određeno vreme. Neophodno je imati pet obroka dnevno - kaže dr Pfaf.

On objašnjava da doručak treba da bude u 8 časova, prva užina oko 11, ručak u 14, druga užina oko 17 časova, a večera oko 20 sati. U svakom od ovih obroka treba da unesemo ugljene hidrate, belančevine, masti, vitamine i vlakna.

Takođe treba znati da uvreženo pravilo da dnevno treba da unesemo do 1.600, odnosno 2.000 kalorija ne važi, jer to koliko nam je kalorija potrebno zavisi pre svega od naše energetske potrošnje.

Dr Pfaf objašnjava da oni koji se bave poslom u kome samo sede treba da unose oko 1.300 kalorija dnevno, oni koji pored sedenja obavljaju umni rad i imaju umereno kretanje treba da unose 1.300 do 2.000 kalorija, fizičkim radnicima potrebno je 2.000 do 3.200 kalorija, dok sportistima treba preko 3.200 kalorija dnevno.

Masovne dijete ne postoje!

Ukoliko želite da regulišete svoju telesnu težinu, znajte da masovne dijete ne postoje. Nijedna od dijeta koju vam preporuči drugarica ili koju pročitate u novinama nije zdrava. Možda ćete na kraći rok smršati, ali će vaše zdravstveno stanje biti dovedeno u pitanje.

- Dijeta je po kvalitetu i kvanititetu izmenjen način ishrane i mora se preporučivati individualno - kaže dr Pfaf i objašnjava da je cilj dijete da se zdravstveno stanje vrati u pređašnje stanje.

On napominje da ljudi moraju da se kreću i da ukoliko bi dnevno vežbali između pola sata i 45 minuta ne bi ni bilo potrebe za dijetama.

Kako da znate da li ste gojazni?

Iako postoji više načina za izračunavanje telesne težine i procenu gojaznosti, SZO preporučuje da se to radi izračunavanjem indeksa telesne težine. To je matematička formula koja predstavlja odnos telesne mase izražene u kilogramima i kvadrata telesne visine izražene u metrima.

Ukoliko je indeks manji od 18,5 osoba je pothranjena, dok sve preko 24,9 prevazilazi normalnu telesnu težinu.

(M. Batinić)