GAVRILO PRINCIP TREĆI: Bojim se kako ću da preživim stogodišnjicu atentata na Franca Ferdinanda!

Gavrilo Princip (61), imenjak i potomak aktiviste "Mlade Bosne" koji je 1914. atentatom na austrougarskog prestolonaslednika Franca Feridnanda izazvao Prvi svetski rat živi u Istočnom Sarajevu, gde izbegao iz Hadžića.

- Ime sam dobio tako što su se ovi moji svi mrtvi ponapijali kad sam se rodio, pa su pomislili kako bi bilo zgodno da se zovem - Gavrilo. Ništa im drugo nije palo na pamet - priča Gavrilo Princip Treći, koji radi u bašti hotela M3 u Istočnom Sarajevu.

Potomak i imenjak aktiviste Mlade Bosne koji je pre 99 godina u Sarajevu izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika, nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju, sa svojim čuvenim pretkom deli samo ime i poneku maglovitu uspomenu, satkanu uglavnom od porodičnih priča iz detinjstva.

Sa roditeljima Markom i Dragicom, koji su pune četiri godine čekali da dobiju naslednika, veći deo detinjstva je proveo u kući u sarajevskom prigradskom naselju Hadžići, u kojoj je nekada živeo i "onaj" Gavrilo.

- Sada su tu prostorije Opštine. Jednom je neki čovek dolazio u Opštinu, pa mi kaže: Ma, nekako si mi poznat, samo ne znam odakle...E, rekoh, ja sam ti iz ove druge sobe! - kroz smeh priča Gavrilo i dodaje:

- U istoj kući rodio se i narodni heroj Slobodan Princip Seljo, i Gavrilo, i Slavojka, najstarija ćerka mog đeda Jove, Gavrilovog rođenog brata, koja je bila lokalna lepotica. Jednom su je u hotel Evropi birali za Miss... Bile su njih tri sestre: Slavojka, Vukica i Brana. Slavojka je umrla mlada zbog nekih komplikacija u trećoj trudnoći. Imala je dvoje dece: sina Slobodana, koji je u Beogradu, i ćerku Vesnu koja danas živi u Pitsburgu, u Americi. Druga sestra, Vukica, udala se za Ibru Latifića, koji je bio direktor republičkog Zavoda za statistiku, i živeli su u Sarajevu, u ulici Mehmed-paše Sokolovića, dok Ibru nisu prebacili u Beograd da bude direktor saveznog Zavoda. A Brana se udala za nekog Milovana Pejanovića, koji je bio predsednik Vrhovnog suda Srbije. Imali su tri sina - nabraja Gavrilo detalje iz porodičnog stabla Principa.

Principi su poreklom iz sela Obljaj kod Bosanskog Grahova, nedaleko od granice s Hrvatskom. Majka Gavrila Trećeg, 92-godišnja Dragica Princip, koja živi u Bratuncu, pamti da porodica nikada nije spadala u red imućnih, ali se pristojno živelo. Gavrilo Princip imao je dvojicu braće, Jovu i Nikolu. Jovo je bio najstariji i nakon što je u Hadžićima otvorio strugaru i trgovinu drvetom pozvao je svog najmlađeg brata Gavrila, za kojeg je bio jako vezan, da dođe da živi kod njega. U sećanje na brata atentatora, koji je umro od tuberkuloze 1918. u tamnici logora Terezijenštat, Jovo je i jednom od svojih sinova dao ime Gavrilo.

- Taj Gavrilo Drugi, sin od mog đeda, tatinog strica Jove, negde početkom Drugog svetskog rata pokušao je da iz Bosne pređe u Srbiju. Nastradao je u Bosanskom Brodu. Krenuo je iz Sarajeva vozom i neko ga je prepoznao, skinuli su ga s voza i više se nikada o njemu ništa nije čulo. Moj otac je inače celog života radio u drvnoj industriji u Hadžićima, a ja sam završio osnovnu školu u Hadžićima, Prvu gimnaziju i Ekonomski fakultet u Sarajevu. U Hadžićima sam živeo sve do ovog rata, dok se Srbi nisu iselili... Svi su lončići ovde u Bosni polupani... Što je valjalo, sve su pokvarili, što se imalo uzeti, to su pokrali, i sad živimo – 'nako... K'o u onom Kenovićevom filmu, kad na tabli piše: Zabranjeno sedit 'nako. E, i mi smo ti ovde 'nako - priča Gavrilo.

Sarajevo, Beč i ostatak Evrope pripremaju se za narednu godinu i obeležavanje stogodišnjice Sarajevskog atentata, koji je bio uvod u Prvi svjetski rat. Gavrilovih stopa već odavno nema u sarajevskom asfaltu, a istoričari i političari i dalje vode "večnu" raspravu: jesu li članovi Mlade Bosne bili heroji, ili teroristi?

- Znaš kako, ja se ravnam prema onome što su nas učili u školi i kako nam je u čitankama pisalo: Mlada Bosna je bila revolucionarna organizacija bosanske mladeži, čiji su članovi bili i Srbi i Muslimani i Hrvati. Bilo i mlađih, bilo i starijih... Nekada su bili i sportski klubovi kod nas koji su nosili ime Mlada Bosna, pa se onda iz nekih razloga to počelo menjati, kako su se vlasti smenjivale... - kaže Gavrilo Treći.

Omiljeni ili ne, okupatori ili oslobodioci, činjenica je da su Franc Ferdinand i njegova supruga ubijeni mecima iz Principovog pištolja tog 28. juna 1914. godine u Sarajevu. A nakon atentata, nimalo svetloj budućnosti nisu se mogli nadati ni članovi porodica pripadnika Mlade Bosne, koji su bili proterani ili uhapšeni, a mnogi su završili u austrougarskim logorima.

- Gavrilova braća, Jovo i Nikola, prvo su bili u koncentracionom logoru u Doboju, a posle toga su premešteni u Arad, u današnjoj Rumuniji. U Aradu je u to vreme živelo dosta Srba koji su otkupljivali logoraše i uzimali ih kao radnike na svojim imanjima. Tako su i Gavrilova braća na kraju završila kod tih porodica - priča Gavrilov prijatelj novinar Goran Pržulj i dodaje:

- Najviše je nastradala porodica Nedeljka Čabrinovića. Njegovu babu su odmah obesili, bez ikakvog suđenja, oca su mu strpali u zatvor, a majku i četvoro dece su proterali u Trebinje, odakle su otišli u logore... Nedeljkov brat je u to vreme imao četiri-pet godina, a umro je pre nekoliko godina u Sarajevu. On mi je ispričao celu tu njihovu porodičnu istoriju – od proterivanja iz Sarajeva, preko Trebinja, do logora kod Bosanske Krupe, Osijeka.. - kaže Pržulj.

Ni rođaci drugih članova Mlade Bosne nisu mnogo bolje prošli. Muški članovi porodica većinom su mobilisani u austrougarsku vojsku. Po zakonu, trebali su biti šest mjeseci na frontu, a šest kod kuće. Ali kako bi pokazali lojalnost prema Austro-Ugarskoj, mnogi su dobrovoljno produžavali svoj boravak na frontu i odricali se odsustva. U vrijeme kada je izvršen atentat, Gavrilo Princip još nije imao 21 godinu i po tadašnjim zakonima nije bio punoletan. Da bi mu mogli suditi kao punoletnoj osobi, austrougarske vlasti tražile su od jednog sveštenika da mu prepravi datum rođenja u krštenici i pomeri ga za mesec unapred. Sveštenik je odbio da to uradi i obesili su ga.

- Godine 1917. svi zatvorenici koji su izdržavali robiju u teškim tamnicama prebačeni su u Zenicu, gdje su imali bolji tretman, a i bili su bliže svojim porodicama... Gavrilo je u to vreme još bio relativno dobrog zdravlja, uprkos tome što mu je amputirana ruka. Dobio je rešenje da ide za Zenicu, ali u poslednjem trenutku su mu to rešenje ukinuli. Držali su ga u okovima do kraja života, iako je 1916. donesen zakon prema kojem zatvorenici više nisu smeli da budu okovani - kaže Pržulj.

Gavrilo Treći unapred strahuje kako će preživeti iduću godinu i obeležavanje stogodišnjice atentata sada kad su ga "otkrili" novinari.

Gavrila Trećeg retko ko zove po imenu. Svi ga poznaju po nadimku - Bato. A kad nekome kaže kako mu je pravo ime, reakcije su različite: Uglavnom je ljudima to simpatično, šaljivo, malo se i iznenade... A ove mlađe generacije skoro i ne znaju ko je bio Gavrilo Princip, pa im to ništa i ne znači, zaključuje Gavrilo.

(Telegraf.rs/ Izvor: Slobodna Bosna)