BOGATI SMO, A TO NE ZNAMO: Srbija leži na zlatu!

Rude zlata u Srbiji ima mnogo više nego što se doskoro pretpostavljalo, otkrila su nova detaljna geološka istraživanja u Timočkom magmatskom kompleksu, u planinama na istoku zemlje. Strane kompanije koje istražuju srpske zlatne žice kažu da su došle do otkrića koja se dešavaju jednom u veku.

Naši geolozi kažu da su ova bogata ležišta zlata očekivana jer je srpska nauka odavno obeležila ove prostore kao zlatonosne. Međutim, država se decenijama nije ponašala domaćinski i nije ulagala u geološka istraživanja svojih ruda, niti u osvremenjivanje eksploatacije. Zato smo sad srećni i kad gosti otkriju blago u našoj rođenoj ostavi.

S obzirom na ogromnu potražnju za zlatom na svetskom tržištu dolazak stranih stručnjaka, novih tehnologija i investicija u rudarstvo može da bude prekretnica za Srbiju, smatra prof. dr Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja.

On za "Novosti“ otkriva da geološka istraživanja zlata i drugih plemenitih metala u Srbiji trenutno izvodi 13 privrednih društava, od kojih je osam sa stranim osnivačkim kapitalom. Kompanija "Avala risorsis“, koja istražuje zlato na devet istražnih prostora, samo u 2012. investirala je više od 20 miliona dolara u detaljna istraživanja.

- Najbolji su rezultati na lokaciji "Potaj Čuka-Tisnica“ kod Žagubice. Ukupni rudni potencijal se već u ovoj fazi istraživanja procenjuje na nekoliko miliona unci zlata, što je ravno stogodišnjoj produkciji zlata u Borskom rudniku! Radi se o novootkrivenim, ranije nepoznatim mineralnim pojavama zlata u zapadnom obodnom delu Timočkog magmatskog kompleksa. U okviru ove zlatonosne formacije izdvaja se nekoliko veoma perspektivnih lokaliteta, kao Kraku Pešter, Korkan, Bigar hil... Sadržaji zlata se kreću od 0,45 grama pa do 9,46, čak i više grama po toni - otkriva dr Bačević.

Iz rudarskog kompleksa Bor je tokom veka postojanja izvađeno oko 150 tona zlata, podsećaju stručnjaci, tako da je žagubičko ležište s istom količinom plemenitog metala prava senzacija. Zlato uspešno istražuje i privredno društvo "Rakita eksplorejšn“, koje su osnovale kanadska kompanija "Rezervoar kapital korporejšn“ i američka "Friport-Mekmoran eksplorejšn“, jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija.

- Oni su postigli veoma značajne rezultate na području Brestovca kod Bora. Prema nezvaničnim saznanjima, radi se o vrednom pronalasku koji se, po rečima istraživača, „događa jednom u sto godina“. Detaljnije informacije dobićemo u Godišnjem izveštaju - kaže Bačević.

On je upravo na osnovu ovih rezultata, tokom obeležavanja Dana rudara 6. avgusta, saopštio da novootkrivene znatne rezerve ruda zlata i bakra "ulivaju nadu i veru da je Srbija na najboljem putu da se pokrene preko rudarstva i zaposli znatan broj ljudi“.

Ministar priznaje da Srbija sama danas nema novca ni tehnologije ni za osnovna geološka istraživanja.

- Naša država je siromašna i prezadužena jer su nas prethodne vlade dovele u ovo stanje. Ništa nisu izgradile i nisu otvorile nijedan ozbiljan rudnik. Problem mora da se rešava uvođenjem investicija iz inostranstva ili nalaženjem strateških partnera - objašnjava Bačević zašto su nekada visoko cenjenoj i profitabilnoj srpskoj geologiji i rudarstvu danas neophodni stranci da bi ponovo stali na noge.

On naglašava da ministarstvo nadležno za geološka istraživanja mora strogo da vodi računa o tome da se ona rade po zakonu i da se ne rastežu u beskonačnost, kao što se često dešavalo u poslednjoj deceniji.

(Telegraf.rs / Izvor: Novosti.rs)