NEKADAŠNJA MINISTARKA: Kulturi dati procenat od lutrije

Ministarka kulture u periodu od 1994. do 1998. godine Nada Popović-Perišić kaže da joj u aktuelnoj rekonstrukciji Vlade Srbije nije nuđeno mesto ministarke i poručuje da i dalje stoji pri nekadašnjem predlogu da se novac od oporezivanja igara na sreću "usmerava" u kulturu.

- I za to sam se zalagala, ali predlog nikada nije prošao. Izdvajalo se samo za sport. Uz sve uvažavanje sporta, ta oblast ima vlastitu zaradu koju kultura nema. U Engleskoj postoji deo kulture koji finansira država, ali i poseban budžet koji se izdvaja od oporezivanja igara na sreću i on služi za podržavanje alternativnih projekata i kulturnih scena. Novi ministar kulture morao bi da se izbori za oporezivanje lutrije u korist kulture - kaže Popović-Perišić, danas dekan Fakulteta za medije i komunikacije univerziteta "Singidunum" u Beogradu u razgovoru za list "Politika".

Kada je o novom ministru kulture reč, ona kaže da joj to mesto nije nuđeno, ali da takvu ponudu ne bi ni prihvatila. Na pitanje koji bi bio idealan profil ministra kulture Srbije, Popović-Perišić odgovara:

- Osoba koja ima široko humanističko obrazovanje. Možda nije najbolje rešenje da bude u umetničkoj profesiji, jer bi došlo do izražaja subjektivno opredeljenje, ali ni to ništa ne znači, jer primer Meline Merkuri koja je bila glumica pokazuje da je ona bila odličan ministar. Žak Lang, Andre Malro su takođe primeri odličnih ministara kulture sa širokim humanističkim obrazovanjem.

Ministarka, koja je u "svoje" vreme bila poznata po sloganu "Lepše je s kulturom", nije saglasna sa ocenama da je tokom njenog mandata bila zapostavljena savremena umetnička scena:

- Za vreme mog mandata smo predložili Marinu Abramović da predstavlja naš paviljon na bijenalu u Veneciji, u tada zajedničkom paviljonu Srbije i Crne Gore, ali su Crnogorci promenili odluku, navodno zbog nedostatka novca, i poslali Voju Stanića. Ja sam svoje ministrovanje počela kampanjom protiv šunda i kiča. Ali, i to je bilo osporavano. Umetnici su smatrali da je to neka vrsta trijaže koju nemate prava da radite. Onda smo uveli oslobađanje od poreza na vredna dela - vredne časopise, vrednu muzičku produkciju, opet da izbegnemo taj problem koji je na ivici cenzure.

Prema njenim rečima, nema razvoja društva, pa i razvoja ekonomije, ako mu ne prethodi razvoj kulture i obrazovanja.

-  U zabludi su oni koji misle da se samo ekonomijom može transformisati društvo. Mi živimo u svetu u kome su i porodica i lični život, svi fantazmi i snovi podređeni ekonomiji kapitala. Ne živimo samo krizu ekonomije i politike, nego i krizu institucija. One moraju da se transformišu - kaže Popović-Perišić i dodaje:

- Ne mislim na transformaciju samo u formalnom smislu, nego i na transformaciju funkcije institucije. A funkcija je da stvara novo, imaginarno, da živimo drugačije, da umetnost i solidarnost budu bitni za institucije. Kada kažem solidarnost, mislim na saradnju velikih institucija, poput Narodnog i Muzeja savremene umetnosti, na velike zajedničke projekte kojima bismo se predstavljali u inostranstvu.

(Telegraf.rs / Izvor: Politika)