SVE NAS JE MANJE: Više od 618.678 osoba od početka godine diglo ruku na sebe!
Čak 618.678 osoba u svetu izvršilo je samoubistvo od početka godine. Taj broj se povećava svakih 5-6 sekundi. Prema zvaničnim podacima MUP-a u prvih pet meseci ove godine u Srbiji je sebi presudilo 534 osobe. Taj broj se, takođe, u poslednja dva meseca povećao.
U nizu samoubistava koja su se dogodila u prethodnom periodu, bar tri su naterala javnost da bar na trenutak zastane i da se zamisli. Prvi put smo zanemeli kada se sredovečna žena zapalila u Banjičkoj šumi. Nakon toga, stigla je vest da se mladić u Golupcu razneo kašikarom. Poslednja u nizu je vest da je profesorka srednje škole presudila sebi skokom sa četvrtog sparata zgrade u kojoj je živela.
Iako se čini da je broj samoubistava povećan, zvanični podaci MUP-a govore da je zapravo taj broj u Srbiji u padu. U poslednjih 29 godina najviše suicida bilo je 1992. ( 1.638) i 1993. (1.619). Psiholozi to objašnjavaju celokupnom situacijom u kojoj se zemlja tada našla, i "velikim pritiskom" koji mnogi nisu uspeli da izdrže.
Posle toga broj samoubistva je varirao, ali nikada nije prešao ovaj broj. Najmanje samoubistava u ovom periodu bilo je 2008. i 2010. godine kada je na sebe ruku diglo 1.233 osobe. Nakon toga slede 2011. (1276 samoubistava) i 2012. (1.282).
Zašto se neko odlučuje na samoubistvo?
Profesor Aleksandar Fatić sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu kaže da je odluka da čovek počini samoubistvo egzistencijalni izbor u situacijama koje filozofi nazivaju "granicnim situacijama".
- To su, na primer, situacije kada neko vise ne vidi smisao svog života, kada je količina patnje koju doživljava u životu tolika da se smrt čini kao olakšanje, bilo da je reč o fizičkoj ili duševnoj patnji. Dalje, to su situacije kada je pritisak okoline, recimo da se postigne neki uspeh, da se bude dobar roditelj, dobar partner u braku, dobar radnik, dobar sin ili ćerka, tako velike da pojedinac, koji ne može da ispuni ta očekivanja, doživljava unutrašnje "lomljenje" ličnosti - kaže prof. Fatić.
On dodaje da su to su situacije "velikih razočarenja, kada se čovek u nekom trenutku probudi ili osvrne oko sebe, i vidi da su mu se desile stvari koje ga stavljaju u životnu poziciju koja je nepomirljiva sa njegovim vrednostima i stavovima".
Rizik od samoubistva
Prema podacima SZO određene populacije su u posebnom riziku od samoubistava, kao što su muškaraci u istočnoj Evropi, i adolescenti i žene u zapadnoj Evropi.
Iz globalne statistike samoubistava prema analizi SZO, vidi se da je udeo samoubistava mlade i srednje generacije (od 5-44 godine starosti) 2000. povećan za 15% u odnosu na period od pre pedeset godina (1950 - 2000).
Istraživanja su takođe pokazala da je više od 90% osoba koje su izvršile samoubistvo bolovalo od depresije ili nekog drugog mentalnog poremećaja, ili je bio sklono zloupotrebi psihoaktivnih supstanci (alkohol, droga, lekovi). Neki faktori rizika variraju u zavisnosti od uzrasta, pola, rase i etničke pripadnosti. Mogu se menjati i tokom vremena, dok se neki faktori često javljaju kombinovano. Takođe samoubilački faktori se razlikuju u stepenu uticaja, i najčešće jedan faktor nije dovoljan razlog za samoubistvo.
Nisku stopu samoubistava imaju Albanija, Jermenija, Azejberdžan, Gruzija, Grčka, Malta, Egipat... dok u grupu sa visokom stopom samoubistva spadaju Litvanija, Ukrajina, Slovenija, Finska, Danska, Mađarska i Hrvatska. Naša zemlja takođe ima visoku stopu samoubistva.
(M. Batinić)
Video: Selaković na otvaranju 5. Rusko-srpskog kulturnog foruma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ljilja
Ima neki razlog sto to rade imaju probleme koje nemogu rijesiti ni odakle pomoc onda mu dodje na zalost da se proba ubiti
Podelite komentar
Cek cek
Nedostatak vjere , covek je za vjecnost stvoren a mukom se tamo dolazi....
Podelite komentar
Lero
Samoubice- sto ih je vise, sve ih je manje :D
Podelite komentar