ALBANSKA BRUKA: Tukla ga kosovska policija, jer je raširio srpsku zastavu u centru Prištine! (VIDEO)

Nedavno je na Jutjubu osvanuo nesvakidašnji snimak na kojem se vidi mladić srpske nacionalnosti kako usred Prištine širi srpsku zastavu i to ispred zgrade Vlade Kosova, nakon čega ga kosovske vlasti hapse.

U opisu video-snimka mladić koji je napravio i postavio snimak pod korisničkim imenom Slobodan G. do detalja opisuje kako se odlučio na ovaj korak, i kako ga je kosovska policija privela i maltretirala.

Prenosimo najzanimljivije delove teksta:

- Oko 8.30 časova dolazim u Prištinu i istog momenta kupujem kartu za Beograd koju plaćam 16 evra. Snimajući kamerom, krećem u istraživanje centra Prištine tražeći zgradu odakle Srbima zagorčavaju život iz dana u dan. Došao sam do zgrade koja je odstupala po samom izgledu i veličini od ostalih. Sama činjenica da su je obezbeđivali policajci davala joj je na važnosti, ali na njenoj spoljašnjnosti nije bio nikakav natpis o čemu se radi i šta ta zgrada predstavlja.

Raspitavši se, Slobodan dolazi do informacije da je tu, kako piše - skupština/parlament/predsednik i da se tu dočekuju sve strane delegacije koje su priznale nezavisnost Kosova.

- Odlučujem da napravim barem jednu finu uspomenu sa ovog putovanja, što se ispostavilo kao još jedna “pogreška” u nizu. Postavljam kameru i uključujem režim za snimanje, nakon čega uzimam zastavu i odlazim ispred kapije gde sam i raširio zastavu.

Nakon što je policajca srdačno pozdravio sa, kako kaže, starim srpskim pozdravom “Pomoz' Bog” (a na to dobio odgovor na njemu nepoznatom jeziku), raširio je zastavu i okrenuo se ka kameri.

- Šiptar vadi telefon i zove pojačanje, jer sam tek kasnije saznao da je ovo za njih najveća uvreda koju mogu da dožive u svojoj državi. Kad je primetio “kolegu” policajca koji dolazi iz pozadine, procenjuje da može fizički da se obračuna sa mnom, jer mu ovaj drugi može priteći u pomoć ako zagusti, te pokušava da istrgne zastavu iz mojih ruku, što mu, naravno, nije pošlo za rukom.

Privođenje je trajalo skoro dva sata, jer je odbijao da preda zastavu. Izvršen je pretres njegovog ruksaka protiv njegove volje. Tom prilikom pronađen je maskirni vojni nož, što je izazvalo oduševljenje kod sedam-osam šiptarskih policajaca. Svi do jednog aplaudirali su kolegi, koji je pronašao nož.

- Dolaskom nekog „gospodina“ u odelu koji savršeno priča srpski, postižemo kompromis da zastavu stavim u torbu. Nedugo potom, koriste moj trenutak nepažnje i vraćaju nož koji su pronašli u moju torbu, te mi nasilno uzimaju ranac pod sumnjom “da imam oružje”.

Istog momenta rečeno mu je da se okrene, raširili su mu noge i ruke i počeli sa pretresom.

- Njihovom oduševljenju nije bilo kraja kada su pronašli lovački nož u desnom džepu mojih pantalona. Uz sveopšte veselje, stavljaju mi lisice i guraju me u policijski auto. Dočekan sam kao ozloglašeni kriminalac. Usledilo je pitanje policajca sa brojem uniforme 6345 šta radim na Kosovu. Odgovorio sam da obilazim srpske svetinje i manastire na Kosovu i Metohiji. Bučno je lupio šakom o sto i viknuo: “Šta je Metohija”? Rekao sam da je to izraz koji u prevodu znači “crkveno zemljište” ili “manastirska zemlja”. Prekinuvši me, opet je viknuo: “A, gde je”!? Pogledao sam ga direktno u oči i rekao: “Tamo gde su srpski manastiri“. Iznenada me je udario levom rukom, pa desnom, da bi zatim krvnički počeo da me lupa po leđima, rebrima, vratu i glavi dok je vikao na lošem srpskom naglasku:”P.... ti materina“ i “Kosovo Republjik“.

Stoički, sa vezanim rukama pretrpeo je oko 60 udaraca, a iživljavanje policajca nemo je pratilo petnaestak  njegovih kolega. Pošto je odbio da obriše krv, koja mu je liptila niz bradu i vrat, stali su da ga brišu papirnim maramicama. Oko podneva mu uručuju papir za zaplenu imovine. Na spisku su: lovački nož, vojnički nož, zastava i kamera.

- Mislili su da će mi uzeti zastavu zbog provokacije, a ja sam znao da ću je vratiti zato što zastava bilo koje države ne može da bude smatrana provokacijom bilo gde na svetu. Uz pratnju šest policajaca u tri policijska automobila prevezen sam do istražnog sudije. Sa stolice levo od mene ustaje gospođa koja izjavljuje da se u potpunosti slaže sa klijentom na šta sam joj izbio papir iz ruku i prekinuo govor, obraćajući se prevodiocu:” Ko je ova?!” Dobio sam odgovor: “Vaš advokat po službenoj dužnosti”.

Nakon što je preuzeo odbranu u svoje ruke, javni tužilac povlači tužbu, navodeći kako su noževi korišćeni u svrhe kampovanja. Slobodan potom traži da mu se konfiskovana zastava vrati, jer po međunarodnom pravu zastava bilo koje države ne može da predstavlja provokaciju bilo gde na svetu.

- Svoj govor sudija završava ironično: “Sada kad ste slobodni i zastava vam je vraćena da li želite opet da se žalite na nešto”? Kažem: “Rado bih vratio svoje noževe, ali zadovoljan sam i ovako“. Sudija uzvraća: “Neka, neka noževe ću ja poneti sledeći put kad budem išla na kampovanje, a nadam se da kada vi budete dolazili sledeći put na Kosovo, nećete dolaziti sa noževima”. Dodajem: “Ja se nadam da ću sledeći put dolaziti sa tenkovima, ali videćemo”.

Nakon što je potpisao dokument kojim mu se vraća zastava, slobodno je odšetao ka centru Prištine do policajca ispred zgrade Vlade Kosova sa zastavom ispod ruke.

- Po dolasku u južnu Mitrovicu, gledajući veliku srpsku zastavu na tvrđavi Zvečan, lako dolazim do srpskog, severnog dela Kosovske Mitrovice i pronalazim policijsku stanicu. Tamo prijavljujem “6345 policajca” za brutalno nanošenje fizičkih povreda. No, narednog dana, na jezeru u Erdeviku dobijam poziv u 9.27 časova u kojem piše kako je prijava napisana na starom formularu i da moram da dođem u Kosovsku Mitrovicu kako bih lično potpisao prijavu na novom formularu. Sve ovo ponovo mi pobuđuje sumnju kako Srbi ne žele da pišu takve prijave, jer sam i u stanici čekao više od sat vremena da se dobije saglasnost od “viših nivoa” za pisanje te prijave - završava priču Slobodan, dodajući kako se “nakon svih proživljenih stvari fizički iscrpljen vraća kući još više “vezan” ovim iskustvima za Kosovo i Metohiju”.

(K. V.)