KO JE DOMINIK STROS-KAN: Finansijski stručnjak, slab na žene i imun na dolare

Francuski ekonomista Dominik Gaston Andre Stros-Kan, koji je spominje kao "kec iz rukava" vladajuće koalicije u Srbiji, u svojoj zemlji poznat je kao dugogodišnji uspešni političar, u svetu kao finansijski stručnjak, ali i "kazanova".

I dok agencija AFP demantuje da će Stros-Kan savetovati bilo koga u srpskoj Vladi, bogata karijera ovog Francuza, osim njegovog "njuha" i obrazovanja za pitanja finansija i ekonomije, ima još jedan temelj: "jako" poreklo. Naime, Stros-Kan rođen je u bogatoj porodici u predgrađu Pariza: otac mu je bio francuski Jevrejin, a majka poreklom iz Tunisa.

OD MAROKA DO MONAKA

Prve godine života proveo je u Agadiru, u Maroku, odakle je sa porodicom, posle zemljotresa 1960. godine, otišao u Monako. Nakon povratka u Pariz, gde završava srednju školu, Stros-Kan upisuje čuveni HEC univerzitet u Parizu. Diplomu ove ustanove dobija 1971, a diplomu Univerziteta Sajens Po (Science Po) godinu dana kasnije. Iako nije položio prijemni ispit za francusku Nacionalnu školu za administraciju, dobio je diplomu iz javnog prava, kao i doktorat (1977) iz ekonomije na Univerzitetu Pariz X u Nanteru.

Od 1971. do 1981. Stros-Kan je predavao na Univerzitetu u Nansiju. Godine 1982. postavljen je za šefa Finansijskog odeljenja Komisije za planove, gde je kasnije bio i zamenik komesara, što je pozicija koju je zadržao do izbora u Nacionalnu skupštinu 1986. godine.

On je najpre bio član Unije studenata-komunista, pre nego što se sedamdesetih pridružio CERES-u (Centru za socijalističke edukativne studije i istraživanja), predvođen Žanom Pjerom Ševenmanom. Tu se sprijateljio sa budućim premijerom Francuske Lajonelom Žospenom.

Godine 1981, Stros-Kan je ušao u Socijalističku partiju Francuske. Deset godina kasnije, tadašnji predsednik Francuske Fransoa Miteran imenovao ga je za pomoćnika ministra za industriju i međunarodnu trgovinu i socijaldemokratskoj vladi Edit Kreson. Ovu poziciju Stros-Kan je zadržao i u narednoj vladi, vladi Pjera Beregovua, do izbora 1993. godine. Nakon izbornog poraza njegove partije, Stros-Kan je osnovao firmu "DSK konsultants" i radio kao advokat za poslovno pravo.

USPON: LOBIRANJE

Godine 1994. tadašnji direktor kompanije "Reno" pozvao ga je da se pridruži "Industrijskom krugu" − francuskom industrijskom lobiju u Briselu, gde je upoznao milijardera Vinsenta Bolora i top menadžera Luja Švajcera. Stros-Kan je najpre bio generalni sekretar, a potom i potpredsednik.

Juna 1995. godine izabran je za gradonačenlnika Sarsela i oženio je Anu Sinklar, poznatu televizijsku novinarku, koja je radila na privatnoj televiziji TF 1 i bila urednik političkog šoua, "Sedam u septembru" (Sept sur Sept). Dve godine kasnije, tadašnji premijer Lajonel Žospen postavio je Stros-Kana za ministra ekonomije, finansija i industrije. Ana Sinklar je tada prestala da vodi svoj šou, a Stros-Kan je svoje mesto gradonačelnika prepustio drugom čoveku, kako bi izbegao dupliranje funkcija.

MINISTROVANJE: KORUPCIJA

Kao ministar, Stros-Kan je primenio program široke privatizacije, koji je uključio i pitanje Telekoma Francuske. Tokom njegovog mandata francuska ekonomija ostvarila je odlične rezultate: BDP je uvećan, a nezaposlenost i javni dug su se smanjili. Ovo je doprinelo njegovoj popularnosti i pomoglo mu da postane lider reformski orijentisane grupe socijaldemokrata.

Međutim, Stros-Kan je 1999. godine bio otužen za korupciju u dva finansijska skandala, povezana sa naftnom kompanijom "Elf Akvitejn" i "MNEF", studentskim zdravstevnim osiguranjem. Kako bi se borio da dokaže nevinost, Stros-Kan je podneo ostavku na mesto ministra, a optužbi je oslobođen dve godine kasnije.

Nakon uspeha Žaka Širaka na izborima 2002. godine i Stros-Kan je reizabran u parlament 16. juna 2002. godine. On je najpre odbio da bude deo u novog vođstva Socijalističke partije, ali mu se potom pridružio krajem 2004. godine i poveren mu je zadatak da spremi program Socijalističke partije za predsedničke izbore 2007. godine.

Tokom leta 2005. godine istakao je kandidaturu za predsedničkog kandidata te partije na izborima.

On je predvodio kampanju podrške ratifikaciji Ustava EU u Francuskoj. Međutim, više od 54 odsto Francuza odbilo je ovo, što je narušilo poziciju Stros-Kana unutar partije. Na partijskim izborima bio je drugi.

U julu 2007. godine Stros-Kan je postao evropski kandidat za predsednika Međunarodnog monetarnog fonda

MMF: POKUŠAJ UNIŠTENJA DOLARA?

Desetog jula 2007. godine Stros-Kan je postao evropski kandidat za predsednika MMF, a podržao ga je i sam tadašnji predsednik Francuske Nikola Sarkozi. Mnogi smatraju da je pravi razlog Sarkozijeve podrške Stros-Kanu bilo lišavanje Socijalističke partije jedne od njenih najpopularnijih ličnosti.

S podrškom EU, koju je tada činilo 27 zemalja, SAD, Kine i većine afričkih zemalja, Stros-Kan bio je apsolutni favorit za mesto direktora MMF. Izvršni direktori izabrali su ga 28. septembra 2007, a dva dana kasnije stupio je na funkciju.

-  Odlučan sam da bez odlaganja nastavim reforme potrebne da MMF postane finansijski stabilan i služi međunarodnu zajednicu dok podstičemo rast i zaposlenost - rekao je tada francuski ekonomista.

U njegovo vreme, težnja MMF ka finansijskoj stabilnosti uključila je i inicijativu za zamenom dolara kao svetske rezervne valute. Izveštaj MMF-a iz januara 2011. godine pozvao je na jaču ulogu "specijalnih prava vučenja", kako bi se stabilizovao globalni finansijski sistem. Sudeći po izveštaju, proširena uloga SPV mogla bi da pomogne stabilizaciji internacionalnog monetarnog sistema. Štaviše, za većinu zemalja (osim onih koje koriste SAD dolar kao valutu) postojalo bi nekoliko prednosti u menjanju cena određenih sredstava, poput nafte ili zlata, iz dolara u SPV. Mnogi su ovo shvatili kao poziv na stvaranje "nove svetske monete koja će izmeniti dominaciju dolara".

SEKS-SKANDALI

Međutim, bord direktora MMF-a je 2008. godine angažovao nezavisnog istražitelja zbog navoda da Stros-Kan ima aferu sa službenicom Piroskom Negi, koja je u to vreme bila udata za ekonomistu Maria Mlejera. Negi je tvrdila da je njen šef koristio svoj položaj kako bi je prinudio na aferu. Bord MMF-a je, nakon istrage, ukazao da je afera bila "za žaljenje i reflektovala je ozbiljnu grešku u rasuđivanju glavnog direktora", koji je ipak oslobođen optužbi za uznemiravanje, favorizovanje ili zloupotrebu moći, što je značilo da ostaje na svom mestu.

Ostavka na mesto direktora stigla je tri godine kasnije, kada je ovaj Francuz uhapšen u Njujorku zbog optužbi za seksualni napad. Optužbe su kasnije odbačene, ali je žena koja ga je optužila, nastavila da ga "goni" na građanskoj parnici, koja se završila nagodbom.

Stros-Kan je poznat kao pasionirani šahista koji, kako je sam rekao, voli da sate provodi vežbajući šah ili rešavajući matematičke zadatke. Još jedna strast ovog političara i ekonomiste su seksi žurke sa orgijama, za koje Stros-Kan kaže da su "normalna pojava u pariskom visokom društvu". Tako se on jednom prilikom zatekao u hotelu "Lil", a francuska policija ga je ubrzo zadržala zbog sumnje da je umešan u podvođenje.

Braneći se, bivši direktor MMF-a tvrdio je da nije znao da su prostitutke prisutne na zabavi.

Stros-Kan iza sebe ima tri braka i četiri ćerke. Od supruge Ane razveo se u martu 2013. godine. Političar se nekoliko dana kasnije na Kanskom festivalu pojavio sa svojom novom partnerkom Mirjam Lofr.

(Telegraf.rs)