U Rusandi tuku, izgladnjuju i potkradaju pacijente?

Specijalna bolnica za rehabilitaciju, banja Rusanda, jedino aktivno banjsko lečilište u Banatu, prema svedočanstvu pacijenata više liči na koncentracioni logor, nego na banju.

Na sve strane šetaju bubašvabe, umesto zdravih obroka bolesnicima se služe "splačine", a osoblje ne preže od toga da se i fizički razračuna sa mahom nepokretnim pacijentima. Ovako Telegrafov čitalac Đorđe Tadić opisuje uslove u kojima je 12 dana boravila njegova nepokretna 76-godišnja majka Tankosava.

Tadić kaže da je ovakvo stanje u banji već deset godina, ali da niko od nadležnih ne okreće glavu na pritužbe pacijenata. Štaviše, nekolicina pacijenata koja se žalila izgubila je bitku na sudu, te su i drugi, kojima su se dešavale slične stvari, jednostavno zaključili da je bolje da ćute nego da se žale.

On, međutim, ne želi da ćuti. Podneo bi i tužbu, međutim, kaže nema novca za skupe sudske procese.

- Majka mi se šlogirala 12. juna, te su je sa Odeljenja za Neurologiju i psihijatriju u Novom Sadu 12. jula prebacili na dalje lečenje u Rusandu - počinje priču za Telegraf Tadić, i nastavlja:

- Pri prvoj poseti (ležala je u paviljonu broj devet, na prvom spratu u sobi broj 102) imao sam šta da vidim. Rečenica s kojom me je majka dočekala bila je: "Sine, vodi me kući odmah ne mogu više ovde da izdržim! Tuku me! Juče me je jedna sestra izudarala po ruci, jer sam se pomokrila po krevetu".

Nakon što su prema Đorđevim rečima kaznili njegovu nepokretnu majku zato što joj je oslabila bešika, bolničko osoblje je rešilo da iskoristi priliku i pokrade je.

- Kada je Tankosava polazila u banju spakovao sam joj pet kutija "bonda". Iako mi je rekla da je popušila samo jednu cigaretu, pri poseti sam na stočiću kraj njenog uzglavlja pronašao samo dve kutije. Kada sam je pitao gde su ostale tri kutije, objasnila mi je da ih je uzeo neki muškarac, valjda šef i da ih nije vratio. Dežurna lekarka mi je objasnila kako su joj cigarete oduzete, i odložene sa njenim ostalim stvarima. Tamo ih, međutim, nisam pronašao - priča uznemireno Telegrafov čitalac, dodajući da nema posao, živi od penzije svoje majke i da je morao da pozajmljuje pare kako bi joj pred odlazak u banju kupio pelene, lekove, spavaćicu, pa između ostalog i cigarete koje su joj pokrali.

Nakon što je čvrsto rešio da izbavi svoju majku iz nehumanih uslova u kojima je boravila, Đorđe je pre isteka bolničkog lečenja, koje je trebalo da traje do 10. avgusta, došao po svoju majku, suočavajući se sa novim šokovima.

- Kada sam se sagnuo ispod kreveta da uzmem njene papuče, napipao sam mokar pod! Bila je to mokraća! Novo neprijatno iznenađenje sačekalo me je kada sam otvorio ormar da uzmem njenu novu spavaćicu, pošto je bila u prljavoj. Na mene je jurnulo milion bubašvaba - priča Tadić, dodajući kako upravnik banje Milivoj Popov izgleda nije imao problema da plati izradu skupog sajta, ali da mu je više nego očigledno bilo teško da izdvoji malo vremena za dezinfekciju i deratizaciju koja je uz sve to još i besplatna.

Sajt banje Rusande odista izgleda veličanstveno. Da čovek poželi da ode tamo da se odmori: Velelepni vrtovi, đakuzi, sobe kao u hotelima A kategorije...

Tragom priče našeg čitaoca pozvali smo nadležne iz ove banje kako bismo čuli i drugu stranu priče. Oni su nam objasnili da ne mogu odmah da nam izađu u susret i da će nam se kasnije javiti sa adekvatnim odgovorima.

Odgovore, sasvim očekivano, nismo dobili.

(Katarina Vuković)