Najboljeg violinistu na svetu niko nije prepoznao dok je svirao u metrou

Eksperiment koji je inicirao "Vašington post" pokazao je da nismo u stanju da prepoznamo umetnost i lepotu u trci za svakodnevnim obavezama.

Na društvenoj mreži Fejsbuk objavljena je priča o tom eksperimentu, koji je izveden uz pomoć jednog od najtalentovanijih violinista na svetu Džošue Bela, koji je inkognito došao na stanicu metroa u Vašingtonu i počeo da svira Baha.

Prethodno je proračunao da će za 45 minuta, hladnog januarskog jutra, kroz stanicu proći oko 1100 ljudi, uglavnom na putu do posla.

Nakon tri minuta, sredovečni muškarac je primetio da violinista svira, usporio je, zaistavio se na nekoliko sekundi, a potom požurio da ne zakasni. Minut kasnije, violinista je primio prvi bakšiš - dolar. Žena je ubacila novac u posudu  bez zaustavljanja, i nastavila da hoda.

Violinista je najviše pažnje dobio od trogodišnjeg dečaka. Majka ga je požurivala, ali je mali ipak stao da pogleda muzičara. A kada ga je majka povukla jače, dečak je produžio okrećući glavu. Isto je bilo i sa još nekoliko dece. Svi roditelji, bez izuzetka, požurivali su svoju decu.

Za 45 minuta, koliko je svirao, svega je 6 ljudi zastalo nakratko. Oko 20 njih mu je dalo novac nastavljajući svojim putem. Skupio je 32 dolara, a kada je prestao da svira i tiho otišao, to niko nije ni primetio. Niko nije aplaudirao, niti ga je neko prepoznao.

Niko nije zapazio da je odsvirao jednu od najsloženijih kompozicija ikad napisanu, na violini vrednoj 3,5 miliona dolara.

Dva dana pre sviranja u metrou, Bell je rasprodao Bostonski teatar, a ulaznice su koštale u proseku 100 dolara.

Socijalni eksperiment o percepciji, ukusu i prioritetima ljudi  imao je za cilj da nađe odgovore na pitanja da li primećujemo lepotu na uobičajenim mestima u okruženju, da li je cenimo i da li prepoznajemo talenat u neočekivanom kontekstu.

Zaključak bi bio - ako nemamo trenutak vremena da se zaustavimo i odslušamo  jednog od najboljih muzučara sveta koji svira najbolju muziku ikada napisanu, koliko onda drugih stvari propuštamo?

Telegraf.rs