TAJNA MANASTIRSKE RAKIJE: Kako srpski kaluđeri razvijaju svoje brendove

U 405 srpskih manastira, od kojih su mnogi spomenici kulture, živi oko 1.500 monaha, koji se uz sve duhovne obaveze, bave i poljoprivredom i od toga žive.

Manastirska vina i rakije, sirevi, aronija, borovnica, organsko đubrivo i med, samo su neki od brojnih proizvoda koje manastiri Srpske pravoslavne crkve plasiraju na tržište.

Arhimandrit Isaija, iz manastira Ilinje kod Šapca, bavi se organskom poljoprivredom, ali i primenom homeopatije u poljoprivredi.

Manastir trenutno obrađuje 22 hektara zemlje, a već nekoliko godina otac Isaija primenjuje specijalno organsko đubrivo čija je receptura "manastirska tajna", objavljeno je u Agrobiznis magazinu.

Zahvaljujući primeni ovog sredstva, prema rečima igumana Isaije, pšenicu koju seju na svojim poljima niti đubre drugim đubrivima, niti prskaju herbicidima.

Ovaj manastir postao je duhovno središte, ali i ozbiljan proizvođač poljoprivrednih proizvoda, među kojima su pilići, likeri, žito...

Zanimljiv je i poduhvat manastira Kovilj koji se opredelio da podigne kredit za kupovinu više od 13.000 sadnica aronije, za koju kažu da je biljka budućnosti.

Tendencija je da se finansiranje manastira obezbedi poljoprivrednom proizvodnjom, a podizanjem zasada aronije postignut je određeni stepen ekonomske samostalnosti.

Manastir poseduje više od 600 hektara šume, 260 hektara poljoprivredne i oko 70 hektara vodene površine.

Bave se voćarstvom, proizvodnjom meda, rakije, sira, uzgajaju suncokret, kukuruz, detelinu, koju koriste za ishranu stoke... Ovih dana u tom manastiru proizvedeno je oko 4.000 litara soka od paradajza.

Sve što se na gazdinstvu proizvede koristi se za potrebe manastira i šest kampova za lečenje narkomanije, u kojima trenutno boravi oko 160 ljudi. Nešto ostane i za prodaju. U srcu imanja, na 10 hektara zemlje, podignuta je plantaža lekovite aronije.

Proletos je posađeno 10.000 sadnica, sada je plantaža dopunjena sa novih 3.000, a planiraju da posade još 1.200 sadnica. Želja im je, kažu, da uzgajaju lekovito bilje, jer su svuda u svetu manastiri poznati po proizvodnji zdrave hrane.

Biznis plan zasada sibirske "crne borovnice" na imanju koviljskog manastira predviđa da će posao, uz tridesetak stalno zaposlenih, imati i stotinak sezonskih radnika.

Proizvodi od aronije za sada su još retkost na domaćem tržištu, i uglavnom se naručuju preko interneta, a o tome koliko vrede svedoči podatak da je za litar soka, na primer, potrebno izdvojiti 30 evra.

Manastir Lelić, u istoimenom selu udaljenom 11 kilometara od Valjeva, zadužbina je vladike Nikolaja Velimirovića i njegovog oca Dragomira Velimirovića.

U manastiru je aktivna ikonopisačka i duborezačka radionica, a pored toga, monasi se bave i proizvodnjom meda i manastirske rakije.

Svake godine monasi manastira Lelić i njihovi pomoćnici gotovo tri meseca provedu kraj lampeka gde danonoćno peku rakiju. Kažu za to vreme "isteraju" vise od 600 lampeka.

Pečenje rakije se u Leliću radi "po starinski" - u kazanu na drva. Proizvedena rakija može se kupiti u manastirskoj prodavnici i veoma dobrog je kvaliteta.

- Na manastirskoj ekonomiji imamo svoje šljive, koje sakupljamo, a posle odlažemo u drvene kace - kažu monasi, otkrivajući da je suština samog pravljenja rakije da imate čist plod, odnosno da u komini završe samo zdravi plodovi šljive, bez koštica, koje bi destilatu dale gorčinu.

Manastir Kalenić na Gledićkim planinama proizvodi bermet vino, manastirsko vino, prirodnu rakiju - "kalenićku nanu", jabukovaču, šljivovicu...

(Telegraf.rs)