NAJBOGATIJI KNEŽEVIĆI SVETA: Luksemburški princ ženu upoznao u Kosovskoj Mitrovici (FOTO)

BAJKI NIKAD DOSTA! Iako pojam "monarhija" najčešće povezujemo sa kraljevima i carevima, na svetu postoji još nekoliko vrsta ovog uređenja. Slučajno ili ne, tek one su i geografski podeljenje, pa "istočni svet" obiluje sultanatima i emiratima, dok su prepoznatljivi oblici "zapada" kneževine i vojvodstva.

Svaka od ovih priča ima svoj "šmek", a poneke čak i detalje usko povezane i sa samom Srbijom. Naslednici su, kao i u prvom delu Telegrafovog pregleda svetskih dinastija, posebni po načinu života ali i značajno povećanim životnim šansama u odnosu na podaničku decu.

KNEŽEVINA LIHTENŠTAJN

Vladajući knez Lihtenštajna, vojvoda Opave i Krnova, grof Ritberga, suveren kuće Lihtenštajn Johanes Adam Ferdinand Alojz Jozef Marija Marko d'Avijano Pije - ili kraće Hans-Adam II - rođen je 14. februara 1945. godine. Groficu Mariju Kninski oženio je 1967. godine i sa njom ima četvoro dece: prestolonaslednika Alojza Filipa Mariju, princa Maksimilijana, princa Konstantina i princezu Tatjanu.

Tron Lihtenštajna preuzeo je 13. novembra 1989. godine, nakon smrti svoga oca, kneza Franca Jozefa II. Godine 2004. počeo je da prenosi deo vladarskih ovlašćenja na prestolonaslednika Alojza, kako bi ovaj spreman dočeo preuzimanje prestola.

Prestolonaslednik Alojz je 1993. godine oženio bavarsku princezu Sofiju, sa kojom ima četvoro dece: princa Jozefa Vencela Maksimilijana Mariju od Lihtenštajna, grofa od Ritberga, princezu Mariju Karolinu Elizabetu Imakulatu od Lihtenštajna, groficu od Ritberga, princa Georga Antonijusa Konstantina Mariju od Lihtenštajna, grofa od Ritberga i princa Nikolausa Sebastijana Aleksandera Mariju od Lihtenštajna, grofa od Ritberga.

Princ Jozef Vencel Maksimilijan Marija od Lihtenštajna, rođen 24. maja 1995. godine, naredni je pretendent na lihtenštajnski presto.

KNEŽEVINA MONAKO

Jedna od najeksponiranijih i evropskim tabloidima najzanimljivijih monarhističkih porodica starog kontinenta svakako su Grimaldijevi. Vladarska dinastija kneževine Monako poznata je po nekoliko turbulentnih brakova, ali i po skandalima u koje su upleteni mnogi njihovi članovi.

Trenutni vladar, Albert Aleksander Luis Pier Grimaldi - knez Albert II - sin je Renijea III od Monaka i američke glumice Grejs Keli. Upravo po njoj je ova porodica postala poznata široj svetskoj javnosti: jedna od nalepših glumica se pod vrlo neobičnim okolnostima udala za kneza Renijea III od Monaka, zbog koga je morala da se odrekne glumačkog poziva i nakon 26 godina braka - poginula je u saobraćajnoj nesreći.

Osim Alberta II, Grejs Keli rodila je i dve ćerke: princezu Karolinu i princezu Stefani.

Albert II je 2011. godine, takođe pod neobičnim okolnostima, oženio nekadašnju južnoafričku plivačicu Šarlin Vitstok. Naime, iako se par poznaje od 2000-e godine, a u vezi su od 2006-e, nekoliko dana pred venčanje Šarlin je, navodno, pokušala da pobegne iz Monaka, ali su je vlasti kneževine zaustavile na aerodromu i konfiskovale joj pasoš. Razlog je jednostavan: Albert je tih dana priznao očinstvo nad trećim vanbračnim detetom.

Međutim, shodno pravilima nasleđivanja u ovoj zemlji, ukoliko knez i Šarlin ne budu imali dece, presto će naslediti kneževa starija sestra, Karolina, princeza od Monaka i Hanovera. Očekivano, Albertova vanbračna deca se "ne računaju" pri određivanju naslednika prestola.

Život princeze Karoline nije ništa manje buran. Ona je trenutno u trećem braku, ovoga puta sa svojim dugogodišnjim prijateljem Ernstom Augustom od Hanovera. Princeza ima ukupno četvoro dece: tokom prvog braka, sa 17 godina starijim bankarom Filipom Žinoom nije imala dece; iz drugog braka, sa italijanskim biznismenom i sportistom Stefanom Kaziragijem ima sina Andreu Alberta Pjera, ćerku Šarlotu Mari Pomelin i sina Pjera Renija Stefana; a Ernstu Augustu je rodila ćerku Aleksandru Šarlot Ulrike Marjam Virginiju.

Princ Andrea Kaziragi, "buntovni anđeo", kako ga tabloidi često zovu, rodio se 8. juna 1984. godine, a trenutno se bavi humanitarnim radom u nekoliko svetskih zemalja. Godine 2012. godine Andrea je objavio veridbu sa ćerkom kolumbijskog multimilionera Hulija Marija Santa Dominga, Tatjanom.

Par je 21. marta 2013. godine dobio sina, Sašu Kaziragija, koji će, kako sada stvari stoje, naslediti kneževski presto.

VELIKO VOJVODSTVO LUKSEMBURG

Najstariji sin velikog vojvode Žana i velike vojvotkinje Žozefine Šarlot, Anri Albert Gabrijel Feliks Mari Gijom trenutno je veliki vojvoda Luksemburga. Tokom studija političkih nauka u Ženevi tadašnji princ upoznao je Mariju Terezu Meste i Batista, koju je 1981. godine oženio. Na presto je stupio 7. oktobra 2000, nakon očeve abdikacije.

Veliki vojvoda Anri ima petoro dece: princa - prestolonaslednika Gijoma, princa Feliksa, princa Luia, princezu Aleksandru i princa Sebastijana. Prestolonaslednik Gijom rođen je 1981. godine, a 2012. godine oženio je belgijsku groficu Stefani de Lanua, koja mu je daleka rođaka. Par još uvek nema dece.

Sa druge strane, priča prestolonaslednikovog mlađeg brata Luia mnogo je zanimljivija, osobito za domaću publiku. Naime, princ Lui rođen je 3. avgusta 1986. godine. Svoju suprugu, koja nije plemićkog porekla, upoznao je - na Kosovu i Metohiji.

Naime, Tesi Entoni, ćerka keramičara, je nakon završene srednje škole odlučila da se priključi vojsci Luksemburga. Tako je, od marta do jula 2004. godine boravila u Kosovskoj Mitrovici, u okviru mirovne misije. Mladi princ došao je u zvanični obilazak vojnih trupa svoje zemlje i dve godine kasnije oženio Tesi Entoni.

Njih dvoje imaju dva sina, a interesantno je da su princa Gabriela, koji je rođen 2006. godine, dobili nekoliko meseci pre zvaničnog venčanja. Mlađeg sina Tesi je rodila godinu dana kasnije.

Iako prvorođeni unuk aktuelnog velikog vojvode, princ Gabriel neće naslediti presto Luksemburga, jer se njegov otac prava na presto odrekao.

SULTANAT OMAN

Kao takav, Sultanat Oman uspostavljen je 1970. godine, kada ga je proglasio Kabus bin Said el Said, aktuelni sultan. On je sa vlasti zbacio svoga oca Saida bin Taimura 23. jula 1970. godine.

Kada je o nasledniku prestola reč, "slučaj Oman" pomalo je problematičan. Naime, sam sultan Kabus nema nikakvih potomaka. On je davne 1976. godine oženio svoju rođaku, ali se od nje vrlo brzo razveo. Kada je o samoj njegovoj porodici reč, sultan je imao tri sestre.

Za razliku od vladara okolnih zemalja, sultan Kabus nije odredio svog naslednika. Pravilo kaže da, ukoliko ga ne odredi pre smrti, porodica sultana će odabrati narednog vladara. Ukoliko članovi porodice ne budu mogli da se usaglase oko ličnosti, odluku o tome doneće specijalni savet, sastavljen od vojnih i bezbednosnih zvaničnika, šefova vrhovnog suda i lidera parlamentarne savetodavne skupštine.

Prema nepotvrđenim informacijama, sultana bi na prestolu trebalo da nasledi jedan od njegove braće od ujaka, a sva je prilika da će to biti Tarik bin Taimur el Said, nekadašnji premijer ove zemlje.

SULTANAT BRUNEJI

Hasan Bolkijah je 29. po redu sultan Bruneja. Na vlast je došao 4. oktobra 1967. godine, nakon abdikacije njegovog oca, Omara III. Porodica sultana Hasana prilično je velika: iz prvog braka, sultan ima šestoro dece, iz drugog četvoro a iz trećeg dvoje. Od ova tri, opstao je samo sultanov prvi brak, sa Salehom Mohamed Alam (pre braka: Pengiran Anak Saleha), iz kog ima četiri ćerke i dva sina.

Najstariji sin sultana Hasana, princ-prestolonaslednik Al-Mutade Bilah rođen je 17. februara 1974. godine. Trideset godina kasnije oženio je Pendžiran Anak Saru, tada staru svega 17 godina. Njihovo venčanje proglašeno je venčanjem godine u Aziji za 2004. godnu.

Par ima dvoje dece, princa Abdula Muntakima i princezu Muniru Madul. Princ Abdul, rođen 17. marta 2007. godine naslediće presto Bruneja.

EMIRAT KATAR

Šeik Tamim bin Hamad Al Tani stupio je na presto države Katar 25. juna 2013. godine, kada je sa tog mesta abdicirao njegov otac, šeik Hamad bin Kalifa Al Tani. Proglašenje novog vladara Katara održano je uz televizijski prenos.

Aktuelni vladar ima dve žene. Prvu, Džavaher bin Hamad bin Suaim (Jawaher bint Hamad bin Suhaim al-Thani), koja mu je i dalja rođaka, oženio je 8. januara 2005. godine. Njih dvoje imaju dva sina i dve ćerke: šeiku Almajasu (rođenu 2006.), šeika Hamida (rođenog 2008.), šeiku Aišu (rođenu 2010.) i šeika Džasima (rođenog 2012.).

U drugi brak, sa Anod bin Mana Al Hajri, emir Tamim stupio je 3. marta 2009. godine. Iz ovog braka on ima dvoje dece: šeiku Naju (rođena 2010.) i šeika Abdulu (rođenog 2012.)

Još uvek nije poznato ko će naslediti presto, jer se to određuje u dogovoru sa celom porodicom, a po odluci emira. Kako je šeik Tamim tek pre mesec dana stupio na presto, verovatno da mu pitanje naslednika još uvek nije na listi prioriteta.

EMIRAT KUVAJT

Šeik Sabah IV Al-Ahmad Al-Jaber Al-Sabah, četvrti sin emira Ahmada Al-Jaber Al-Sabaha, na presto Kuvajta stupio je 29. januara 2006. godine.

Emir Sabah IV rođen je 16. juna 1929. godine. Njegov polubrat, bivši kuvajtski emir šeik Jaber III, imenovao ga je prestolonaslednikom u julu 2003. godine. Pre toga, Sabah IV bio je ministar inostranih poslova Kuvajta punih 40 godina, što je jedan od najdužih perioda "ministrovanja" šefova diplomatije na svetu.

Kuvajtski emir je udovac a iz braka sa šeikom Fitoh, koja je umrla pre iračke invazije 1990. godine, imao je ukupno četvoro dece: tri sina i ćerku. Nažalost, ćerka Sabaha IV preminula je od raka dojke, dok je jedan od njegovih sinova poginuo u saobraćajnoj nesreći 1969. godine. Preostala dvojica su šeik Naser i šeik Hamed.

Međutim, nijedan od njih dvojice nije sledeći emir ove zemlje.

Naime, nasleđivanje prestola u Kuvajtu ograničeno je na potomke Mubaraka Al-Sabaha, ali je regulisano na sledeći način: aktuelni emir određuje svog naslednika najkasnije godinu dana nakon što stupi na presto. Takođe, "nominacija" mora biti odobrena od većine članova Narodne skupštine. Prestolonaslednik mora imati najmanje 30 godina, mora biti "pri zdravoj pameti" i mora biti priznati sin roditelja islamske veroispovesti. Pozicija Emira je, inače, tradicionalno bila podeljena između pripadnika dva ogranka porodice Al-Sabah: Al-Jaber i Al-Salem.

Emir Sabah IV za svog naslednika odredio je polu-brata šeika Navafa Al-Ahmad Al-Jaber Al-Sabaha, 7. februara 2006. godine. On je ovim imenovanjem prekršio višegodišnju tradiciju "podele prestola" između dva ogranka.

Šeik Navaf je rođen 25. juna 1937. godine, ima četiri sina i ćerku.

UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI

Priča o ovoj udaljenoj i vrlo bogatoj zemlji u srpskoj javnosti odnedavno je posebno zanimljiva. Kako im i ime kaže, UAE su federacija apsolutnih naslednih monarhija, njih ukupno sedam: Abu Dabi, Asžman, Fudžejra, Ras el Hajma, Šardža, Dubai i Um al Kajvejn.

Aktuelni emir Abu Dabia - i predsednik UAE - je šeik Kalifa bin Zajed bin Sultan Al Nahjan. On je presto nasledio nakon smrti oca, šeika Zajeda, 3. novembra 2004. godine.

U skladu sa pravilima ove zemlje, o tome ko će biti na čelu UAE odlučuje Vrhovni savet. Dosadašnja praksa je da emir Abu Dabija dobija mesto predsednika, a emir Dubaija - premijera ove zemlje. Tako je, nakon smrti šeika Zajeda, Vrhovni savet odabrao njegovog sina, aktuelnog šeika, Kalifu, za sledećeg predsednika.

Ubrzo, određen je i princ-prestolonaslednik Abu Dabija, koji će najverovatnije biti i sledeći predsednik Emirata: polu-brat aktuelnog predsednika, šeik Mohamed bin Zajed al Nahjan - da, to je "onaj" šeik, koji je dolazio u Srbiju.

Šeik Mohamed rođen je 3. oktobra 1961. godine, kao treći sin šeika Zajeda i njegove treće supruge, šeike Fatime. Sa 20 godina, 1981, šeik Mohamed oženio je šeiku Salamu, sa kojom danas ima četiri sina i pet ćerki: šeika Kaleda, šeika Diaba, šeika Hamdana, šeika Zajeda, šeiku Marjam, šeiku Šamsu, šeiku Fatimu, šeiku Šamu i šeiku Hisu.

KRALJEVINA MALEZIJA

Malezija je savezna ustavna monarhija na jugoistoku Azije, koja je sastoji od ukupno 16 teritorija: devet sultanata, četiri države koje vode guverneri i tri savezne teritorije.

Ovde je reč o izbornoj monarhiji, pa "linije nasleđivanja", kakvu poznaju neke druge monarhije - nema. Kralja Malezije bira Savet vladara, sastavljen od sultana devet (od šesnaest) teritorija, a mandat kralja traje pet godina. Na tom mestu trenutno je Abdul Halim, sultan Kedaha (Almu'tasimu Billahi Muhibbuddin Tuanku Alhaj Abdul Halim Mu'adzam Shah Ibni Almarhum Sultan Badlishah), postavljen 13. decembra 2011. godine.

Sultan Abdul je imao dve žene: prva, sultanija Tuanku Bahija, koja je umrla 2003. godine, rodila mu je tri ćerke, a kralj danas ima i petoro unučadi; druga, sultanija i kraljica Malezije Hamina Hamidun, bar sudeći po dostupnim podacima, nije rodila nijedno dete.

Pomalo komplikovana priča o prestolu kraljevine Malezije još uvek nije gotova. Naime, postoji nezvaničan krug, odnosno ciklus, po kome se sultani smenjuju na mestu kralja. To znači da, kako je aktuelni kralj - sultan Kedaha, a prethodni je bio sultan Terenganua - naredni kralj Malezije najverovatnije će biti sultan Kelantana.

Muhamed V rođen je 1969. godine, a na prestolu je 2010. godine nasledio oca, koji se povukao zbog bolesti. Novembra 2004. godine oženio je Kangsadal Pipitpakde, ali se par ubrzo razveo.

(M. S.)