Svaki treći osmak brka ćirilicu i latinicu, a svaki deseti izađe iz škole a da ne zna sve padeže

Đaci u Srbiji imaju najmanje časova maternjeg jezika u Evropi, što ima za posledicu sve veći broj nepismenih. U proseku, svaki treći osmak brka ćirilicu i latinicu, svaki deseti izađe iz škole a da ne zna sve padeže, poznavanje prideva svodi se na žargone, pa se za ono što se nekad nazivalo lepim, danas kaže da je kul, ekstra i vrh.

Država godinama unazad zanemaruje propadanje srpskog jezika, pa se evropski standardi po kojima, recimo, osnovci u Francuskoj imaju 12 časova maternjeg jezika nedeljno, a Bugari 6,5 - ni približno ne primenjuju u Srbiji.

Učenje srpskog jezika svodi se na dva do pet časova nedeljno u srednjim školama, četiri časa u starijim razredima osnovne škole i pet časova u nižim razredima.

Štaviše, nove zakonske odredbe po kojima broj časova u osnovnim školama mora da se ograniči na najviše 25 nedeljno prete da dodatno smanje i časove iz srpskog.

- To bi bilo pogubno za srpski jezik i književnost. Čak i sa postojećim fondom časova, naša deca izlaze nepismena iz osnovne škole. Na primer, osmak koji je ove godine polagao malu maturu nije znao da se jedino nisam, neću, nemam i nemoj pišu zajedno sa rečcom ne, a čak i najbolji đaci u pismenim zadacima brkaju ćirilicu i latinicu. Najgore je što za to uopšte ne mare jer misle da im pismeno izražavanje ni za šta ne treba u životu - priča Nevena Miljanović, nastavnica srpskog jezika u OŠ Dragan Lukić u Beogradu.

(Telegraf.rs/ Izvor: Blic)