Hrvatska olakšala rešavanje stambenih pitanja prognanih

Izbeglice iz Hrvatske, nosioci stanarskih prava, do kraja avgusta imaju priliku da od najnovije članice EU zatraže da im reši stambeno pitanje. U Hrvatskoj je stanarsko pravo imalo oko 30.000 porodica prognanih, a Komesarijatu za izbeglice javilo se oko 18.000 njih.

Ipak, kako pišu "Večernje novosti", broj onih koji su se u Hrvatskoj prijavili za ovu vrstu pomoći neuporedivo je manji. Poslato je 5.800 zahteva za stambeno zbrinjavanje vlasnika stanarskih prava, pozitivno je rešen svega 1.791, a krov nad glavom dobilo je 1.480 porodica.

Iako je Hrvatska potpisala sporazum kojim se obavezala da svim svojim građanima vrati privatnu imovinu i ispuni sva njihova ljudska prava, i dalje odbija da ih smesti u stanove u kojima su živeli, ali je, zbog ulaska u EU, morala da popusti i malo poboljša uslove za povratnike nosioce stanarskih prava.

- Posle godina utrošenih na pregovore, uspeli smo da se izborimo za bolje uslove - objašnjava za Jelena Marić iz Komesarijata za izbeglice i dodaje:

- Sada zamenski stan može da se dobije u opštini u kojoj su ljudi živeli do rata, što znači da ih više ne šalju u sela, gde su nekretnine daleko jeftinije. Povećana je i kvadratura, pa nosilac stanarskog prava dobija 35 kvadrata i svaki naredni član domaćinstva još po deset. Odobrena je mogućnost nasleđivanja, otkupa jednokratno ili na rate i to po povlašćenim cenama, u čiji obračun ulaze i godine izbegličkog staža.

Ona dodaje da je posebno važno da sada mogu da se dobiju zamenski stanovi u većim gradovima poput Osijeka, Zagreba ili Zadra, gde je cena kvadrata i 2.000 evra.

Ovaj program namenjen je prognanima koji nisu rešili stambeno pitanje i kada jednom uzmu ovakav stan u Hrvatskoj, ne mogu više da konkurišu za socijalne stanove u Srbiji. Isto tako, ako su se roditelji u međuvremenu skućili u Srbiji, a njihova deca, koja su takođe izbačena iz hrvatskog stana, još nisu - ona mogu da traže za sebe stambeno zbrinjavanje.

- Kada dobiju takav stan, mogu da ga otkupe po povlašćenim uslovima, odmah prodaju i tim novcem kupe nekretninu u Srbiji, ako ovde žele da žive. Nedavno nam se javio čovek koji je dobio zamenski stan u Zadru od 75 kvadrata i otkupio ga za 30.000 evra. Za njega već sutra može da uzme bar 120.000 evra - objašnjava Jelena Marić.

Ovakvih slučajeva je, ipak, malo, jer se retki odlučuju da traže stambeno zbrinjavanje u Hrvatskoj. Mnogi odustaju i zbog procedure. Potrebno je prikupiti desetine dokumenata, što ljudima stvara dodatne finansijske probleme.

- Uglavnom zahteve podnose stariji ljudi i od njih se traži da tačno navedu i dokumentuju gde su bili u izbeglištvu, prikupe potvrde i sve to plate, kako bi uopšte ostvarili prava - kaže Nada Radović iz Građanskog odbora za ljudska prava u Karlovcu.

I političari stranaka sa srpskim predznakom u Hrvatskoj upozoravaju da je procedura komplikovana i da se stalno traži sve više papira, a da su izbeglice iz BiH i Srbije različito tretirane jer se Hrvatima iz BiH koji se odluče za povratak kuće i stanovi poklanjaju, a Srbi moraju da plate 150 do 400 evra za kvadrat.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)