Svaki deseti Rom u Srbiji je lažan?

Armija preletača iz srpskih u romske redove poslednjih godina sve je brojnija. Za poslednje tri godine je oko 30 odsto više Roma samo u biračkom spisku. Olakšan upis u škole i na fakultete, stipendije, mesto u domu, prednost pri zapošljavanju - samo su neki od motiva zbog kojih se građani koji nemaju ni kap romske krvi deklarišu kao pripadnici ovog naroda.

Ranijih godina tabloidi su punili strane o životnoj priči pevača Dragana Kojića Kebe koji je na sudu dokazao da je Srbin, a ne Rom. Sada je došlo vreme da će mnogi Srbi u sudnici morati da dokažu da jesu Romi! Nacionalni savet Roma je najavio podnošenje krivičnih prijava protiv ljudi koji se zarad koristi izjašnjavaju da pripadaju njihovoj manjini.

- Poslednji primer je upis na fakultete. Naši predstavnici u lokalnim sredinama utvrdili su da svaki deseti brucoš koji se izjasnio kao Rom i tako upisao fakultet o trošku države, bez rangiranja sa ostalima, to zapravo nije. Od 200 prijavljenih u prvom upisnom roku, oko 20 su "Romi za jednokratnu upotrebu". Primetili smo da je poslednjih godina povećan i broj đaka i broj studenata koji uz mere pozitivne diskriminacije namenjene našem narodu upisuju srednje škole i studije - kaže za "Novosti" Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta Roma.

Mihajlović priznaje da, iako se u svakom naselju dobro zna koje porodice su romske, ruke su im vezane u sudskom dokazivanju. Ali, kaže da su neki već priznali zlopupotrebu i njihove slučajeve će proslediti Ombudsmanu, koji može da pokrene krivičnu prijavu.

Čak i ako odu na sud, vodeći se postojećim zakonima i Ustavom, neuspeh im je zagarantovan.

Prema rečima Slavice Vasić iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, nacionalno izjašnjavanje je lična stvar i nema načina da se dokaže nečija pripadnost.

Ona dodaje da nemaju pravo ni da traže uvid u birački spisak nacionalnih manjina, jer bi i to bilo kršenje ljudskih prava. Tako da podatke o manjinskim zajednicama, koje dobiju od saveta, prosleđuju Ministarstvu prosvete i oni se koriste pri upisu u škole i na fakultete.

A osim ovih podsticajnih mera, postoje i druge.

- Kada neko sa biroa zaposli Roma, dobije subvenciju od 160.000 do 200.000 dinara. Naša deca dobijaju državne stipendije već sa prosekom 3,5, a ostala sa 4,5, a delimo i 500 stipendija od međunarodnih donatora. Mesta u domu su zagarantovana, bez obzira na uspeh i materijalno stanje. Postoji i prednost pri zapošljavanju. To su, neke od najvažnijih olakšica kojima država želi da stimuliše Rome da se školuju, napreduju, zapošljavaju, a koje se i zloupotrebljavaju - navodi on.

Politika je još jedan teren za manipulacije merama pozitivne diskriminacije manjina. Tako je na lokalnim izborima u Novom Sadu Romska demokratska partija dobila šest odbornika, od kojih nijedan nije Rom!

(Telegraf.rs/ Izvor: Večernje novosti)