Sve više plagijata na srpskim fakultetima!
Univerzitetski profesori sve češće prisvajaju autorske tekstove kolega i objavljuju ih kao svoje, a kradu i seminarske radove studenata, koji ovakvo ponašanje nastavnika ne prijavljuju, jer nemaju poverenja u institucije i plaše se sankcija, pokazuju nezavisna istraživanja.
- U istraživanju Beogradske otvorene škole (BOŠ) sedam odsto anketiranih studenata Univerziteta u Beogradu (UB) izjavilo je da su prisustvovali situaciji u kojoj profesor plagira studenta - rekao je Mihailo Gajić iz te organizacije civilnog društva.
Kako kaže, studenti ispitanici su na fokus grupama potvrdili da na različitim fakultetima postoje slučajevi gde profesori plagiraju radove studenata, i to na različite načine.
Negde je to preuzimanje celih studentskih seminarskih radova i njihovo uključivanje u sastav udžbenika ili ridera za predmet, dok se negde preuzimaju samo delovi.
Takođe, na nekim fakultetima studenti moraju da budu ispitanici na pishološkim testovima kod profesora, kako bi ovi lakše sakupili dovoljan broj ispitanika za svoje istraživanje ili, što je još rasprostranjenije, da studenti na laboratorijskim vežbama obrađuju eksperimentalne podatke, koji su profesoru potrebni za istraživanje, navodi Gajić.
Međutim, kada se profesori jave u ulozi ispitanika, njihovi odgovori su drugačiji, jer tvrde da su slučajevi profesora prepisivača retkost.
To pravdaju činjenicom što su radovi profesora lako dostupni stručnoj javnosti, koja lako može da ih proveri i otkrije plagijat.
Na sve veće prisustvo plagijata na fakultetima, počev od seminarskih radova, pa do doktorskih disertacija i naučnih radova, kako kod studenata tako i među profesorima, prošle godine je ukazao i Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu.
Razvojem interneta, “kopi-pejst” tehniku koriste i studenti, a rešenje ovog problema moglo bi biti u postavljanju softvera koji omogućavaju proveru stepena plagijata.
- Fakulteti bi trebalo da koriste programe koji upoređuju napisani tekst sa bazom podataka tekstova iz te oblasti - rekao je Gajić.
(Telegraf.rs / Tanjug)
Povezane vesti
Vučević: Studenti koji ne učestvuju u blokadama imaju pravo da polažu ispite
Brnabić: Korišćenje dece u političke svrhe mora da bude crvena linija
Vučević: Očekujem da se rektori i dekani izjasne o problemima uzrokovanim blokadama
<% post.title %>
"Ono što su bile ključne tačke, sve su izvršene": Oglasio se Vučević nakon sastanka sa studentima
Video: Još jedan sudar tokom ovog popodneva zabeležen je u Žarkovu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
KECMANOVIĆI OSUĐENI ZA MASAKR U RIBNIKARU Izrečena presuda roditeljima dečaka ubice, ocu 14 I PO GODINA, a evo koliko će robijati Miljana Kecmanović
KONTRA UDAR KECMANOVIĆA NA DEČAKA UBICU Jedna rečenica njihove advokatice ukazuje šta će biti njihova strategija nakon osuđujuće presude
SRAMNO! Evo kako se Miljana Kecmanović ponašala dok joj je izricana presuda: Vladimir zbunjeno klimao glavom, roditelji ubijene dece U SUZAMA
Maki McPwner
Mentor moje devojke je uzeo njen diplomski rad i bez i jedne izmene ga objavio kao njegov rad u jednom od boljih časopisa. Naravno da ona nije bila potpisana, samo njegove kolege.
Podelite komentar
LastHope
Zato vrhunski student nije onaj koji pokaze svoje znanje vec onaj koji pokaze znanje potrebno za desetku-lepo kaze ona pesma''ko igra za raju i zanemaruje taktiku,zavrsice karijeru u nizerazrednom Vratniku''
Podelite komentar
Stat
Pa u redu je ako se istrazivanje odnosi samo na studente tog fakulteta. U protivnom takva istrazivanja nisu merodavna. Kada biste pitali studente samo jednog fakulteta da kazu koji je fakultet najbolji, dobili biste vise nego ocekivan rezultat. Ali on ne oslikava misljenje svih studenata. Niti je takav nacin prikupljanja podataka... relevantan za bilo kakav ozbiljan naucno-istrazivacki rad. A ovo ostalo je fatalno. Dosta u tome igra ulogu ovaj proces reizbora u zvanje koji tera ljude da stancuju radove kako bi ostali na pozicijama, a sve na ustrab kvaliteta. Kod reizbora, ne gleda se kvalitet ni da li taj rad doprinosi bilo cemu. Bitno je da stoji - broj, koji je "kao" najbolji pokazatelj strucnosti... Isto koliko je i broj pesama merodavan koliko je neki muzicar dobar.
Podelite komentar