DO KUĆE BEZ CIGLE: Inovacije u energetskoj efikasnosti

Većina ljudi u Srbiji odlučuje se za tradicionalni način gradnje, najčešće zbog nedovoljne informisanosti i uverenja da su klasična gradnja, cigla i malter najsigurniji za dugovečnost objekta, mada ekološka gradnja bez cigle ne košta mnogo, a ostvaruje razne uštede.

Za gradnju kuće od 200 kvadrata klasičnim sistemom neophodne su 83 vrste materijala - od cementa, šljunka, peska, greda i betonskog gvožđa, raznih instalacija, izolacija do crepa, a docnije sleduju i fasada i tzv. unutrašnji fini radovi, stalno dorađivanje nedorađenih elemenata, koji život čine nedovoljno komfornim.

Pored tradicionalnog i montažnog načina gradnje, moguće je graditi pomoću inovativnog Q sistema, odnosno prefabrikovanih betonskih panela sa poboljšanom termoizolacijom, tako da se kuća može podići za samo mesec dana.

Sigurnost i trajnost objekta zavise od kvaliteta ugrađenih materijala i načina izvođenja radova, objašnjava arhitekta Aleksandar Bajić, osnivač studija "Arhitekt".

- Svi objekti izgrađeni po Zakonu podležu tehničkoj kontroli. Sigurnost mora biti zagarantovana bez obzira na tip gradnje prema seizmičkoj zoni, odnosno objekti moraju da ispune sve uslove statičkog proračuna -  kaže Bajić.

- Za trajnost ne postoji potpuno jasan odgovor, jer ima mnogo činilaca koji mogu da utiču na trajnost, a to su svakako kvalitet materijala i održavanje objekta. Drveni montažni objekti obično kraće traju u odnosu na objekte od opeke, armiranog betona ili čelika... Ukoliko ima prslina kod armirano-betonskih nosecih elemenata, može doći do bržeg propadanja objekta - tvrdi Bajić.

Q sistem, patent kompanije Kvatro hauzis (Quattro Houses) premijerno je predstavljen srpskom tržištu na ovogodišnjem Sajmu građevine kao najinovativniji sistem ekološke gradnje, međunarodno nagrađen od najveće kompanije za proizvodnju cementa Lafarž (Lafarge).

Klasična gradnja se često naziva i mokrom gradnjom, jer građevinska veziva sadrže vodu koja isparava. Između pojedinih etapa gradnje potrebno je pričekati da prođe određeno vreme, pa se gradi u fazama.

Vreme gradnje zidane kuće procenjuju se na godinu do dve dana, ali se rokovi probijaju, što zbog uobičajenih problema s majstorima koji paralelno rade na po nekoliko gradilišta, što zbog nepovoljnih vremenskih uslova i drugih nepredviđenih okolnosti.

Montažne kuće su objekti izgrađeni od fabričkih elemenata prethodno proizvedenih u fabrici, koji se dopremaju na lokaciju i montiraju, pa se pristupa završnoj obradi po želji kupca. Ovakve kuće su lakše od klasičnih, pa je postavljanje temelja jednostavnije.

Za razliku od klasičnih, montažne kuće se grade "suvim postupkom", pa su i brže useljive, u proseku za tri meseca.

Ovakvi objekti nisu jeftini, ali su povoljniji (10 do 20 odsto) od klasičnih zidanih kuća, a cena u proseku iznosi oko 700 evra po metru kvadratnom.

Na gradilištu se u oba slučaja izvode temelji na tlu, s tim što se kod klasične gradnje zidaju zidovi i liju armirano-betonski serklaži, kod montažne se donose gotovi paneli (zidovi) koji se ređaju i učvršćuju vijcima (šrafovima i maticama) ili betonom.

Postoje razne tehnologije gradnje koje se i kombinuju u zavisnosti od tehnologije i mogućnosti građevinskih firmi, a energetska efikasnost spada među najpovoljnije vidove gradnje.

Izgradnja prve kvatro fabrike (panela) počela je u Golubincima u opštini Stara Pazova, odakle će krenuti podizanje objekata u skladu sa propisima o energetskoj efikasnosti.

Novina kod ove vrste ekološke gradnje je u poboljšanoj termoizolaciji, a time i povećanoj energetskoj efikasnosti do 80 odsto, tvrdi Jovan Nikolić, predsednik kompanije Kvatro hauzis.

Prefabrikovani betonski paneli koji se proizvode u fabrici, donose se na mesto izgradnje, a potom sklapaju u jedinstvenu celinu. Termoizolacija je ugrađena u panele, ali se ona dodatno utvrduje nakon izgradnje objekta. Q sistem koristi elemente koji se montiraju u skeletni sistem sličan klasičnoj gradnji, ali nema cigle.

- Dok se priprema teren, odnosno kopa temelj, u fabrici proizvodimo panele i tako maksimalno koristimo vreme. Paneli se povezuju po principu zid-zid i zid-plafon, a stubovi kojima se povezuju se izlivaju betonom - objasnio je Nikolić specifičnosti gradnje ovim sistemom.

Naše zgrade i kuće su među najvećim rasipnicima energije u Evropi, jer su dve trećine izgrađene do osamdesetih godina prošlog veka. Udeo zgrada i domaćinstava u potrošnji ukupne energije u Srbiji je 40 odsto.

- Objekti izgrađeni Q sistemom postižu uštede na duže staze, minimalno 100 evra mesečno po računima za utrošak energije. Bitno je istaći da je cena ovih objekata izuzetno pristupačna i kreće se od 500 evra po kvadratu - naglasio je Nikolić.

U Institutu za ispitivanje materijala ističu da je energetska efikasnost moderan termin, a radi se o dobro projektovanim i kvalitetno izvedenim objektima, koji troše manje energije i zahtevaju manje održavanja.

Srbija će uskoro morati da primeni mere kako bi svi objekti imali povećanu energetsku efikasnost u odnosu na EU i propis da se do 2020. ostvare energetske uštede od 20 odsto, da se udeo obnovljivih izvora energije poveća za 20 odsto, a emisije ugljen-dioksida smanji za toliko.

Dobar primer je Švedska. Stokholm je za prošlu godinu dobio titulu Zelene prestonice Evrope, jer troši samo 88 kilovat-sati energije po kvadratu. U Srbiji je potrošnja dva puta veća.

(Telegraf.rs/ Tanjug)