RAMBO AMADEUS: Zašto po svom nahođenju odlučujemo kom detetu pomažemo?

Poznati muzičar Rambo Amadeus poručio je građanima Srbije, povodom vesti o smrti Tijane Ognjanović, da ubuduće odluke o tome kom detetu najpre treba pomoći valja prepustiti profesionalcima, a da svako od nas boljitku može da doprinese ulažući u zdravstvo zemlje i izmirujući svoje obaveze prema tom segmentu države.

Status ovog pevača, objavljen na društvenoj mreži Fejsbuk, prenosimo u celosti:

"Tijana je umrla. Anđeli s njom. Saučestvujem u neizmernom bolu roditelja, prijatelja, rodbine. Nisam je poznavao. Ni nju, ni njene roditelje, prijetelje, rodbinu. Za njen, medicinski veoma težak slučaj saznao sam spletom okolnosti. To je situacija u kojoj čovek jednostavno ne može da kaže ne i da se ogluši o poziv za pomoć.

Iako su na klinici u Beču davali 2 posto šanse u uspeh operacije, a kasnije i taj obeshrabrujući postotak opovrgli, američki Hjuston je dao nadu, naravno, uz astronomski visoku cenu operacije. Milion dolara. Ni više ni manje.

Šta je milion dolara za život bilo kog deteta? Ništa. Bezvredna gomila papira.

Mnoge moje kolege, nadahnute spasavanjem jednog dečijeg života, razletele su se u strelce po medijima, neki su uz to i dobrano odrešili kesu. Pare su posle nekog vremena skupljene.

Nažalost, mala Tijana operaciju, saglasno prethodnim realnim medicinskim prognozama, nije izdržala.

Svi koji su učestvovali u akciji tuguju, ali imaju mirnu savest. Dali su sve od sebe.

Astronomsku cifru, koju je Hjuston tražio, građani Srbije su skupili.

I skupila je siromašna Srbija i preko toga, za kompletno mukotrpno i dugotrajno liječenje male Tijane, u najelitnijoj i najskupljoj bolnici na svetu.

Ali Tijana nije uspela. Osim tuge u srcu, osećam se lepo što živim među ljudima koji su saosećajni i solidarni, brižni za tuđu djecu, koji su od svojih malih penzija, svog skromnog života, odvojili deo za malu Tijanu.

Pa gde smo pogrešili?

Nigde.

Sve smo uradili kako treba.

Osim što smo, pored stotine teško bolesne dece, spletom slučajnih okolnosti, odlučilil da pomognemo baš maloj Tijani, nažalost, bezuspešno.

Jer bolesne dece, kojoj treba pomoć, ima puno. Možda smo se odlučili za Tijanu, jer je njen slučaj bio najbeznadežniji, najteži.

A ko je taj koji može da proceni kome je više potrebna pomoć, a kome manje?

Ta teška odluka mora da se prepusti profesionalcima. Iskusnim lekarima, koji imaju ukupnu sliku zdravstvenog stanja nacije, i posao im je da odrede prioritete lečenja.

Da li smo, istom ovom akcijom mogli da spasimo neko drugo dete? Ili desetoro druge dece? To su teška moralna pitanja, mislim da bi nama, ignorantima u nauci koja se zove medicina i zdravstvo, trebalo da bude strogo zabranjeno da se tako teškim odlukama bavimo.

Srbija ima zdravstveni sistem koji je dobar, samo mu nedostaje novac. Koliko bi za nas bilo sve bezbolnije, da humanitarnim i drugim akcijama zapravo punimo zdravstveni fond, i prepustimo ekspertima da barataju sredstvima na najadevkavtniji način?

Ili treba svaka popularna licnost za sebe, po svom nahođenju, taštini i sujeti da bira kom ce detetu pomoći, a kom ne.

Da se u toj dilemi igra malog, lokalnog Boga, koji je svojom odlukom nekoj deci postao Anđeo spasitelj, a drugoj deci, automatski , koja nisu dobila njegovu pomoć, tim činom postao dželat?

Tijana je, nadam se u Raju. Mi ostali, koji smo ostali da se pržimo u paklu zemaljskih dilema, treba samo da se pitamo, šta je to što nas tera da glumimo Bogove, da odlučujemo kom ćemo detetu pomoći, a kom nećemo pomoći uopšte?

Koliko je dece, dok smo se nadali za Tijanino zdravlje, umrlo bez neophodne skupe medicinske pomoći, a za njih je možda bilo neke šanse?

Možda je ipak jedino rešenje da kao i sav civilizovan svet, novac uplaćujemo u zdravstveni fond, redovno, s odgovornošću i ljubavllju.

Iako tako naše "uzdarje" nije personalizovano i vidljivo, nego je upućeno jednako prema svoj deci koja su rođena, kao i onoj koja se upravo rađaju, koja nemaju još ni ime.

Zdravstvo je ipak ozbiljna i kompleksna nauka, pa je ispravno da stručnjaci treba da odrede šta od tih para i kada treba da se ulaže u lečenje, preventivu, edukaciju.

Dinar u preventivu daje više nego sto dinara u lečenju.

Tijana, budi naš Anđeo i pokaži nam ispravan put. Građani su pokazali visoku svest, empatiju i solidarnost. Nauči nas, ili nam bar šapni, da počnemo da gajimo poverenje prema našim lekarima i zdravstvu uopšte, koje je dobro zahvaljujući nadčovečanskim naporima ljudi koji u njemu rade. Nauči nas da naše humanitarne akcije usmerimo svi u istu kasu, kasu zdravstva.

Jer ta institucija, sa armijom lekara, doktora, profesora, sestara, hirurga i zdravstvenih stratega ipak najbolje zna da proceni kako se domaćinski vodi ovaj škakljivi, suptilini, a najvažniji zadatak u drzavi. Kako se čuva zdravlje Nacije.

Ja ne znam sta ćete danas vi da radite. Ja znam. Upaliću sveću za malog Anđela, našu Tijanu, i proveriću koliko sam novca dužan zdravstvenom fondu, da to hitno izmirim, u nadi da će to makar malo umiriti moju uzburkanu savest, u nadi da će dinar, koji dam u zdravstvo najbolje naći put do svakog deteta kome je potrebna pomoć.

Americi, Hjustonu, Beču, svaka čast. I njihovoj medicini. Podsećam da su naši doktori, do pre koju godinu u sred Beograda vršili najkompleksnije transplatiacije srca.

Pacijent nije trebalo da izbroji million već samo na šalteru, prilikom prijema, da preda overenu knjižicu.

Tijana, osvetli nam put."

(Telegraf.rs)