OPREZ: Ruši se Goli otok!

Goli otok i danas deluje veoma moćno. Goli kamen sa Velebitom u pozadini i restoran u kom turisti ćaskaju teško da će vas podsetiti na godine kada je ovo ostrvo bilo sinonim patnje. Ali tako je samo na prvi pogled...

Svakim korakom dalje od pristaništa u unutrašnjost ostrva, šćućurenog na četiri i po kvadratna kilometra između severoistočnog dela Raba i kopna u severnom delu Velebitskog kanala, posetioce sve više obuzima jeza.

Ostaci logora i zatvora podsećaju na vreme obračuna sa članovima Informbiroa, a ono što najviše nedostaje je bilo kakav red, bilo kakvo nastojanje da se taj komunistički kazamat na neki pristojan način zaštiti od zaborava.

Taj hrvatski Alkatraz i posle 64 godine je opasan po život.

Danas nema političkih funkcionera, cinkaroša, izgladnjivanja i torture, ali tragovi ruševina koji se vide na svakom milimetru tog surovog ostrva čista su katastrofa i objektivna pretnja za 50.000 turista, koliko ih u letnjoj sezoni poseti Goli otok i koji tu posetu prežive, valjda, pukom srećom.

Prilikom posete ostrva turistima se pruža pogled na gomilu đubreta, propale konstrukcije i razvaljene spratove, razvaljena prozorska okna, kozji i magareći izmet. Ovaj haos ne može se opravdati ni skromnim budžetom, ni udarima bure, razlog zapuštenosti je taj što o kompleksu niko ne brine od 1988. godine. Te godine vlasti su ga zatvorile, a nered koji su ostavile za sobom ostao je do danas, a kolekcionari bizarnih zaostavština pokupili su sve što je iole vredelo.

(Telegraf.rs / Izvor: globus.jutarnji.hr)