ISPOVEST MAJKE: Sina su mi vređali, pretili batinama i boli ga šestarom!

Melita V. iz Beograda šest meseci je morala da prati dvanaestogodišnjeg sina u školu jer je tamo trpeo neprestano nasilje vršnjaka, a na kraju ga je ispisala iz jedne osnovne škole na Vidikovcu kako bi sprečila tragične posledice.

- Sve je počelo kada je moj sin promenio školu. Deca su ga izbegavala i nisu htela da ga prihvate. Svakodnevno zadirkivanje, psovanje, bockanje šestarom i uvrede jedva je preživljavao. Dolazio je stalno kući utučen i tužan. U nekoliko navrata probali smo da razgovaramo, ali smo nakon toga uvek nailazili na nerazumevanje razrednog starešine M. M. i direktorke ove ustanove S. K. One su uporno tvrdile da on ima problem sa drugovima, braneći se tvrdnjama da je čudan i nedruželjubiv -kaže Melita.

Ona kaže da su ona i suprug u prvi mah pomislili da će se sve stišati, međutim kako je vreme odmicalo bilo je sve gore po mališana.

- U jednom trenutku sedam dana iz revolta nije išao u školu, već je vreme provodio u obližnjem restoranu brze hrane, dok sam ja milila da sedi u klupi i sluša nastavu. Razredna nas nije ni pozvala da pita zašto deteta nema u školi, iako je znala da on ima velikih problema da drugovima iz razreda. Sin nam je ispričao da su se deca udružila protiv njega i da ga izbegavaju i zadirkuju. Jednom su ga slikali dok se presvlačio u svlačionici, na šta je takođe bio primoran jer mu nastavnik fizičkog nije dozvolio da se presvlači u toaletu. Sve je to kod njega vodilo ka teškoj depresiji - priča majka.

Kada je shvatila da je vrag odneo šalu, Melita je organizovala sastanak sa pedagogom, direktorkom i razrednim starešinom, ali bez efekta. Roditelji su se obratili i Prosvetnoj inspekciji, gde su dobili zvaničan savet da napišu pismenu prijavu, ili nezvaničan da je najbolje da dete ispišu iz škole, pošto proces dugo traje.

- Pedagog je predložio da napravim palačinke i pozovem dečake koji ga maltretiraju kod nas u kuću. Naravno da sam to odbila, jer bi to značilo da okrećem leđa svom detetu i častim nasilnike. Na kraju, počela sam da dolazim na velike odmore, kako bih mu pravila društvo jer je bio sam  i odbačen. Jednog dana grupa dečaka iz razreda počela je nekontrolisano da juri oko nas urlajuči i udarajući rukama i nogama u klupu. Takvo poniženje nikada nisam doživela, i opet sam se obratila direktorki koja ništa nije preduzela - kaže Melita.

(Telegraf.rs / Izvor: Naše novine)