Vatikanska banka i smrt baronice Rotšild

Neočekivano, posle 33 godine, isplivali su na povrsinu detalji misteriozne smrti 40-godišnje baronice Dženet Rotšild, pošto je fotograf Marko Fasoni Aćeti izjavio da je njegova disidentska vatikanska grupa baronicu iskoristila da optuži nekadašnjeg predsednika Vatikanske banke Paula Kazimira Marčinkusa za silovanje.

Riječki Novi list piše da je nakon toga, prema tvrdnjama fotografa, baronica nestala, a dve godine kasnije pronađena je mrtva.

Baronica je, naime, bez traga nestala 29. novembra 1980. godine u snežnoj mećavi, što je za aristokratski svet visokih finansija bio veliki šok, a njeno i telo njene sekretarice Gabriele Gurein pronađeno je u brdima dve godine kasnije, 27. jula 1982. godine.

Navodi se da, iako su posmrtni ostaci baronice i njene sekretarice pronađeni, misterija njihove smrti nikada nije do kraja rasvetljena , bar ne do ovog trenutka kada bi konačno mogli stići dugoočekivani odgovori na pitanja kako je ili još važnije od toga, zašto je ta prekrasna žena morala umreti.

Dženet je rođena u Londonu u porodici srednje klase i tek nakon udaje za Evelina de Rotšilda, naslednika bankarske dinastije, postala je poznata širom sveta.

Ljudi su je voleli i zavideli joj, pozivali na sva bitnija događanja, čak i nakon razvoda i drugog braka s preduzmenitkom Stefanom Majom, bivša baronia nije izgubila ništa od svog poznatog šarma i kontakata.

Redovno se pojaviljivala na aukcijama, bila je strestveni kolekcionar umetničkih dela i putovala je mnogo ... sve do trenutka tragedije, njenog nestanka i pronalaska posmrtnih ostataka dve godine kasnije.

Ukazuje se i da su se nova saznanja o smrti bivše baronice pojavili neočekivano, zahvaljujući drugoj istrazi i svedočenju fotografa Aćetija u okviru istrage otmice devojčica Emanuele Orlandi i Mirele Gregori.

List ističe da kopča između otmice dve 15-togodišnjakinje i baronice Rotšild nije direktna, ali da je između redova jasno šta je fotograf u svojoj izjavi hteo da kaže.

- Grupa laika i sveštenika čiji sam bio član, a koja je odgovorna za simuliranje otmice dveju 15-godišnjakinja 1983. godine u stvarnosti je delovala već neko vreme. Započeli smo tako što smo postavili uređaje za prisluškivanje u automobile nekolicine monsinjora kako bi došli do informacija pokrivenih od Saveta za javne poslove Crkve. Glavni cilj nam je bio nadgledanje i praćenje komunikacije između Svete stolice i zemalja Istočne Europe kako bi se osporila antikomunistička politika poljskog pape zasnovana na fondovima Vatikanske banke i Dolidarnosti", izjavio je svedok Tužilaštvu - navodi list u autorskom tekštu Šarlote Brnčić.

Drugim rečima , "kontraobaveštaja služba" koja je radila za račun verskih disidenata uz podršku nekih "odmetnutih elemenata" tajnih službi, bila je usmerena na Vatikansku banku koju su držali pod lupom jos od kraja 70-ih godina kada u kontekst priče stupa na scenu baronica Rotšild.

- Kako bismo skinuli sa funkcije predsednika Vatikanske banke Marčinkusa, čije smo slabosti dobro znali, došli smo na ideju da u celu priču upletemo žene na visokim položajima koje bi ga optužile za seksualno zlostavljanje. Jedna od tih žena koje smo pomno odabrali bila je baronica Rotšild na koju je odabir pao zbog veza između dinastije i vatikanskog okruženja. Takođe, i zbog toga što je ona lično poznavala i bila bliska monsinjoru Brunu Heimu, delegatu Ujedinjenog Kraljevstva, a bliskom našoj grupi - svedoči fotograf.

Ukoliko ne laze, kako se navodi, Ahceti dalje o slučaju ne govori ili pak nije upoznat s nastavkom priče, pa su pojedina pitanja tako ostala "u vazduhu", a odgovori na njih itekako su bitni za slaganje svih delića mozaika.

Najvažnije od njih jeste da li se baronica na kraju družila, ili ipak nije, sa Marčinkusom u tornju Lora ili u vatikanskim salonima? Da li ga je optužila za zlostavljanje? I poslednje, da li je njena smrt posledica rata za moć koji se vodio u senci Vatikana? U svakom slučaju sigurno je i da bi sama naznaka o mogućim seksualnim ucenama na štetu Marčinkusa dovela do potrebe da se sve zataška.

Inače, slučaj baronice Rotšild arhiviran je zvanično 1987. godine. Do tada se u prvoj fazi istrage isprva govorilo da su uzrok smrti promrzline koje su žene zadobile tplpmšetnje u snegu.

Više nego sumnjivo je, međutim - jer ko bi pri zdravoj pameti šetao po snežnoj mećavi.

Veštačenja koja su nužno usledila nisu isključila mogućnost ubistva, ali je istraga uprkos svemu preduzetom na kraju, ipak, došla do "mrtve tačke" i slučaj je arhiviran, podseća riječki list.

(Telegraf.rs / Tanjug)