TEMA TELEGRAFA: Sveto drveće koje Srbi obožavaju i poštuju! (FOTO)

Svi drevni narodi negovali su kult drveća. Lipa i hrast su kod Starih Slovena smatrani za sveto drveće. Kult drveta prisutan je i kod Srba, pogotovo u poslednje vreme kada meštani tvrde da se na krošnji drveta pojavljuje lik Isusa Hrista.

Negovanje kulta drveta u srpskom narodu ostalo je još iz paganskih vremena, a po primanju hrišćanstva, ovaj kult nije iskorenjen već je dobio novu dimenziju.

Poznato je da se za Božić unosi badnjak u kuću, a svake godine uoči Petrovdana, deca prave lile - guli se kora trešnje i suši, a zatim stavlja na vrh štapa koji se pali uoči ovog velikog hrišćanskog praznika.

U mnogo krajeva Srbije postoji drveće za koje meštani veruju da je sveto i često ne smeju da im obrezuju grane jer veruju da će ih stići prokletstvo.

"HRAST NE SME PASTI"

Kada su izvođači radova auto-puta koji treba da prođe pored sela Savinci, gde se nalazi hrast star 600 godina, planirali da isti izmeste jer se nalazio na planiranoj trasi, ni slutili nisu na kakav će otpor meštana i javnosti naići.

Hrast u Savincu, koji se smatra zapisom − osveštanim drvetom koje služi pri verskim obredima, visok je više od 40 metara. Obim stabla prelazi sedam i po metara. Peticiju za spas hrasta potpisalo je do sada više od 5.000 ljudi.

Čak ni radnici iz Azerbejdžana, koji su muslimanske veroispovesti, kada su čuli o čemu se radi odbijali su da priđu hrastu. Posle protesta i peticije, ministar građevine Velimir Ilić sa svojim saradnicima doneo je odluku da se hrast ne izmešta, već da bude zaštićen čeličnom oblogom.

SVETA KRUŠKA

Meštani vikend naselja iznad Zavojskog jezera već pet godina muku muče zbog nemogućnosti da koriste jedan lokalni put na koji je od starosti palo "sveto" drvo kruške – zapis koje se u ovom kraju toliko poštuje da niko od straha od prokletstva ne sme da ga skloni sa puta.

Meštani ovog naselja obraćali su se i crkvenim zvaničnicima u Pirotu, kako bi došao sveštenik, pročitao molitvu, nakon čega bi drvo moglo da se iseče i da sirotinji za ogrev, međutim, i pored toga nisu mogli da nađu dobrovoljca koji bi testerom isekao drvo.

HRISTOV LIK NA TREŠNJI

I okolina Čačka ima svoje sveto drvo.  U dvorištu porodične kuće Delića iz Čačka na uskršnje jutro prošle godine se pojavio lik Isusa Hrista.

Jasno ocrtan lik spasitelja s lovorovim vencem, kakav je najčešće predstavljen na ikonama ili freskopisima u obližnjim manastirima, pojavio se na drvetu trešnje, i to u korenu jednog od dva ogranka stabla. Na ogoljenom delu drveta, uz Hristov lik se, osim venca, jasno vide oči i brada.

SVETI BOR KOD PRIJEPOLJA

Smatra se da je star između 400 i 500 godina. On je na najvišem brdu iznad sela i od njega se pruža pogled na Kamenu goru, ali i na okolna sela.

DRVEĆE - SVETI ZAPISI U VLAKČI I ROGOJEVCU

Meštani ova dva šumadijska sela kod Kragujevca svake godine tradicionalno na velike praznike odlaze kod drveta hrasta gde uz prigodne crkvene pesme, jelo i piće, tog dana urezuju krstove na ovom drveću, pa mu otuda ostade ime "zapisi".

Zahvaljujući tom verovanju, "preživelo" je brojno drveće, neretko i više od tri veka staro. Prema mišljenju starijih meštana, ova stabla predstavljaju svetinje i nije preporučljivo da im se otkine čak ni list. U mnogim selima, trase novih puteva su zaobišle zapise zato što niko nije želeo da zamahne sekirom na ove relikvije.

SIMBOLIKA DRVEĆA KOD SRBA

Cer ima izvanredan značaj kod Srba. Često se bira za Zapis, a isključivo se uzima za Badnjak i prinosi kući na Badnji dan. Sa cerovom grančicom se džara vatra, te kada se pojave iskre, blagosiljaju se ukućani kao znak radosti Hristovom rođenju.

Bosiljak prati svakog Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu od rođenja do smrti.  Na Bogojavljenje, u vodu koja se ujutru donosi sa izvora, stavi se bosiljak, pa se istom svi ukućani zapoje. Osveštanom vodom sveštenik kropi vernike i blagosilja uz pomoć bosiljka. U vodi u koju je potopljen bosiljak kupa se porodilja posle porođaja, kao i novorođenče do 40 dana.

"Duša mu na bosiljak miriše", kaže se za dobrog i verujućeg čoveka.

Vrba u narodnim verovanjima i religiji ima značajno mesto. Vrbovim grančicama se udaraju (šibaju) deca i odrasli na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti i pri tome govore uz smeh: "Rasti kao vrba".

Praznik vrbe je Lazareva subota – Vrbica, kada se osvećuje u crkvi. Kora bele vrbe je lekovita kod nazeba i temperature. Čim vrba ozeleni (vrbopuc), narod veruje da kod žena poraste polna želja.

Hrast je uvek imao veliko poštovanje među Srbima. Ispod hrasta se okupljao narod radi molitve, kao i pri donošenju važnih odluka od zajedničkog interesa.

Danas su to gorostasni hrastovi "Zapisi" sa urezanim krstom gde su se u vreme seoskih i gradskih litija održavali molitveni skupovi za zdravlje stanovništva, za zaštitu useva od nepogoda, kao i za zaštitu stoke.

Kora i plod hrasta (žir) se koriste za lek i za ishranu.

(Mićo Babić)