SENJSKi RUDNIK: Turizam će sad kod nas da bidne! (FOTO)

Za očuvanje industrijskog nasleđa u najstarijem aktivnom rudniku u Srbiji, Senjskom, Evropska unija ulaže 1,5 miliona evra. Cilj je da naselje i rudnik koji neće još dugo raditi pretvore u grad-muzej i turističku atrakciju.

Sve se dešava 33 godine od snimanja filma "Petrijin venac", baš u Senjskom Rudniku, gde Petrija, tešeći muža nakon zatvaranja jedne od jama, proročki kaže:

- Turizam će sad kod nas da bidne. Sve će, kažu, novo da naprave.

Kada Senjski Rudnik postane grad-muzej, Goran Ristić, rukovaoc parnom mašinom za izvoz radnika iz jame, vozaće turiste.

- Ovo je mašina na vodenu paru koja pokreće lift za vožnju radnika sa 150 metara dubije iz jame. Napravljena je 1872. u Austrougarskoj. Jedina je takva na svetu, koja radi. Mehanizam ima dva zupčanika, na jednom je namotana sajla, na drugom su drveni zupci. Najgore što može da se desi jeste da se drveni zubac polomi. Izbijemo ga čekićem, zamenimo novim za nekoliko minuta, i mašina opet radi - objašnjavaće Goran Ristić.

U rudnik se ulazi samo ako dopusti Nenad Kostić, komandir obezbeđenja umetničke duše. Možda će jednom biti vodič ili samo naplaćivati karte turistima.

- U vreme snimanja filma "Petrijin venac" bio sam statista. Sada sviram u rok bendu "Zi zi bend", kaže brka iz obezbeđenja.

Iz rudarskog lifta izlazi šest rudara, toliko u njega staje. Toliko će jednom i turista u njega moći da uđe. Kada siđu pod zemlju, ići će na podzemni izlet, pa u podzemni restoran. Do tada će se liftom voziti ljudi kao što je Dane Radojević.

- Pradeda mi je bio rudar, pa deda i otac koji pogibe 1984. Brat i ja i dalje silazimo u jamu da iz nje donesemo po prosečnu platu. Imam sina, neće biti rudar, akobogda. Nisam hteo ni ja, ali život je to. Ko u jamu uđe, teško iz nje odlazi, saživimo se jedni sa drugima i sa pacovima pod zemljom - svedoči rudar spasilac čije reči bi večno pamtili svi turisti koji bi ga čuli.

Ljudi što pod zemljom kopaju rudu kojom ruke domaćica pune peći nisu ni krupni ni upadljivi, samo imaju petlje.

- Dolazili su nam žandarmi na obuku, dva sa dva krupajlije što se ne plaše metka, ali kada uđu u lift, druga je priča. Dok broje metre pod zemljom, tresu im se ruke - svedoči za Telegraf Branislav Maksimović, upravnik rudnika, dodajući da su rudari "posebna fela", a možda budući vlasnici kafana.

Slobodan Đorđević, radnik za parnom mašinom, u smeni je odgovoran za živote 50 ljudi koje iz utrobe zemlje vozi na površinu. Kada ne brine o njima, brine o baštici punoj cveća!

Vidoje Poletan (58) je penzioner, a u rudniku je ostavio 28 godina života i staža. On je ekipi Telegrafa bio vodič najmanje tri sata. Jasno je šta će raditi u turističko doba rudnika.

- Ja sam 1983. godine došao iz Bosne u Pomoravlje za poslom. Sada mi i sin radi u jami. Bio sam onaj prvi rudar, predvodnik ekipe, a znao sam pod zemljom tačno šta mi je nad glavom. Ovaj mi ugalj pod kožu uš'o, nemam mira da u rudnik ne svratim svakih par dana - kaže vodič Vidoje.

Za najviše deceniju rudnik će vrveti od turista, a mnogo će para biti uloženo za restauraciju. Pitanje je samo kako sačuvati najvrednije - ljude iz Senjskog Rudnika.

(M. M.)