SVEDOČENJE: Karadžić protiv paravojski

Bivši policajac Republike Srpske Dragomir Andan izjavio je da je imao podršku Radovana Karadžićevu u borbi protiv srpskih paravojnih formacija tokom rata u BiH.

Andan je na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, izjavio da je u leto 1992. imao Karadžićevu podršku u borbi protiv srpskih paravojnih formacija u opštinama Bijeljina, Zvornik i Brčko.

Tadašnji predsednik RS, Karadžić (68) optužen je za progon - koji podrazumeva nezakonito zatvaranje, zlostavljanje, ubijanje i prisilno premeštanje - Muslimana i Hrvata iz 20 opština širom BiH, uključujući tri navedene.

U pisanoj izjavi, uvedenoj u dokaze, Andan je opisao akcije specijalne policijske jedinice, koju su predvodili on i pripadnik tadašnjeg Saveznog SUP SFRJ Mićo Davidović, u cilju razbijanja paravojski koje su činile zlodela u tim opštinama.

Jedinica se borila da eliminiše "Crvene beretke" u Brčkom, "Pantere" Ljubiše Savića Mauzera u Bijeljini i "Žute ose" braće Vučković u Zvorniku. Po Andanu, uspela je da "mnoge uhapsi", ali je bila "malobrojna" i često joj je "prećeno silom".

Od teških zločina nad Muslimanima i Hrvatima u logoru Luka u Brčkom, Andan se ogradio tvrdnjom da policija tamo nije imala nadležnost. Za zarobljenički logor u Batkoviću kod Bijeljine, rekao je da je čuo tek kada je iz njega nastojao da izvede prijatelja koji je bio zatvoren "samo zato što je Hrvat".

Andan je posvedočio i da je, sa Davidovićem, formirao policijsku stanicu u selu Janja kod Bijeljine da bi zaštitio preostale Muslimane.

O svim tim zbivanjima, depešama je izveštavao vlasti na Palama, kako bi "politički vrh imao uvid u probleme u Semberiji". Tadašnji ministar unutrašnjih poslova RS Mićo Stanišić "preneo mi je da podržavate sve naše aktivnosti", odgovorio je Andan na Karadžićevo pitanje kakav je odgovor vlasti bio.

Kao dokaz za to, Karadžić je pokazao Andanovu depešu na kojoj je on dopisao: "Nastaviti sa uvođenjem reda i zakonitosti".

O oslobađanju Karadžića za genocid 11. jula

Haški tribunal će 11. jula potvrditi ili poništiti prvostepenu odluku kojom je bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, na polovini suđenja, oslobođen optužbe za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u sedam bosanskih opština, 1992-95.

Na čelu žalbenog veća, koje će presuditi je američki sudija Teodor Meron, koji je i predsednik Tribunala.

Pošto su tužioci završili izvođenje dokaza, raspravno veće Haškog tribunala je 28. juna prošle godine oslobodilo Karadžića optužbe za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik.

Tužilac Alan Tiger naglasio je da dokazano da su Karadžićeve snage 1992. počinile zlodela koja čine genocid - masovna ubistva; nanošenje teških fizičkih i psihičkih povreda i stvaranje nepodnošljivih uslova za opstanak cele etničke grupe ili njenih delova.

Obraćajući se sudijama, Karadžić je rekao da ne samo da on nije kriv, "nego niko nije kriv za genocid, jer genocida nije bilo". Tvrdio je da "u hiljadama mojih govora i intervjua" i naređenja, tužioci ne mogu da nađu genocidnu nameru".

- Čak i da nije tako, na terenu nema genocida... Nema genocida nigde, a zločina je bilo, ali ih je država gonila i zabranjivala - kazao je Karadžić.

Veće koje sudi Karadžiću utvrdilo je tada da zločini koje srpske snage, po izvedenim dokazima, jesu počinile - uključujući progon i istrebljenje - nisu bili počinjeni s "genocidnom namerom" da se Muslimani i Hrvati "unište u potpunosti ili delimično kao etničke grupe".

(Telegraf.rs / Beta)