ŠTA ČEKA EGIPAT: Krvoproliće ili trajni mir u celoj zemlji? (FOTO)

Vojne snage srušile su prvog demokratski izabranog predsednika Mohameda Morsija na radost miliona pristalica opozicije koji su ga optužili da je zloupotrebio poziciju. Privremeni lider postao je predsednik Ustavnog suda Adli Mansur.

Nepuna 24 časa od svrgavanja Morsija vojska je uhapsila vođu Muslimanske braće sa kojima je zajedno učestvovala u njegovom rušenju i ovim gestom izazvala strepnje javnosti od mogućeg krvoprolića islamista i vojske.

Predsednika Ustavnog suda Adlija Mansura vojska je postavila na mesto prvog čoveka Egipta, a mnogi spekulišu da će on biti njihova marioneta. Snage su insistirale da se poštuje volja naroda koja je sudiju želela na mestu svog vođe. Jasno je da vojska želi da preuzme potpunu kontrolu nakon pada Morsija, kao i da pokreće veliku akciju protiv Muslimanske braće.

Armija je, takođe, suspendovala Ustav, a Mansur će moći da izdaje ustavne dekrete, formira tehnokratsku vladu i da sazove komisiju koja će napraviti još jednu reviziju Ustava. I dok protestanti pozdravljaju intervenciju vojske i smenu Morsija, ipak, neki Egipćani su zabrinuti da će vojska pribeći oštrim merama i strogoj kontroli, za koju je bila kritikovana pre smene Mubaraka. Sada će Vlada morati da pregovara o novim kandidatima, dok će i vojska biti uključena u odabir mogućih kandidata.

MORSI NA NEPOZNATOJ LOKACIJI

Morsi se krije na nepoznatoj lokaciji od kad je u sredu svrgnut sa vlasti. Njegova porodica nije bila sa njim kad je bio pritvoren, a njihovo mesto boravka takođe nije poznato. Do sada je vojska objavila da bi Morsi mogao da se suoči sa optužbama za 18-dnevni ustanak tokom svrgavanja Mubaraka 2011, ali nije precizirala dodatne dodatne osude. Desetak njegovih saradnika i viših savetnika nalaze se u kućnom pritvoru.

REAKCIJE MORSIJEVIH PRISTALICA

Muslimanska braća ističu da je vojska izvela prevrat i izjavljuju da nemaju ništa sa novim političkim sistemom. Hiljade Morsijevih pristalica se okuplja u istočnom Kairu uzvikujući "Mi to kažemo glasno: Morsi je predsednik Republike". Vlasti su izdale poternicu za više od 200 članova Braće, kao i lidera drugih islamističkih grupa. Lider Muslimanske braće Mohamed Badi uhapšen je pod sumnjom da je ubio najmanje šest demonstranata tokom sukoba u sedištu organizacije.

Televizija Misr 25 u vlasništvu Muslimanske braće je ugašena kao i nekoliko drugih islamističkih televizijskih mreža. Sada postoje strahovi od nasilnih poteza islamista protiv vojske, do kojih može doći usled revolta. Sukobi između islamista i policije izbili su na više mesta širom zemlje posle obaveštenja o smeni Morsija, a za sobom ostavili devetoro mrtvih. Zapadne zemlje, kao i lokalno stanovništvo zaplašeno je od mogućih sukoba, jer su vojne snage izazvale gnev islamističkih grupa.

REAGOVANJA SAD

Sjedinjene Države su svesne da bi svrgavanje prvog demokratski odabranog predsednika moglo da utiče na milijarde američkih dolara pomoći, nacionalnu bezbednost i kredibilitet Baraka Obame koji se trudi da promoviše demokratiju širom sveta. Posebna zabrinutost odnosi se na Amerikance koji se nalaze u regionu. Obama je izbegavao korišćenje reči "puč" u svom obraćanju nakon odlaska Morsija u sredu uveče. To mu je omogućilo da opravda suspendovanje pomoći Egiptu, jer SAD ne žele da pomažu zemlju čiji je demokratski lider smenjen državnim udarom. Amerika je zabrinuta da 1,5 milijardi koje godišnje pošalju Egiptu može negativno da utiče na nacionalnu bezbednost zemlje.

ŠTA ĆE SE ZAPRAVO PROMENITI U STABILNOSTI EGIPTA

Morsi je bio dobar sa Izraelom, pa je tako Egipat prošle godine posredovao u prekidu vatre između Izraela i ekstremista Hamasa u pojasu Gaze. Nedavno je egipatska vojska razbila lanac krijumčarenja oružja u deo Gaze kojim vlada Hamas. Međutim, sada izraelski vojni zvaničnici navode da je Egipat pomerio snage u nestabilno područje blizu Gaze, što bi moglo da se protumači i kao vojna pretnja. U međuvremenu cena barela nafte se smanjila ispod 101 dolara za barel, što je znatno niže nego u danima protesta.

ŠTA OČEKUJE EGIPAT U NAREDNOM PERIODU

Ako oružane snage ostanu pri svojim izjavama, onda će Egipat imati izabrani parlament i predsednika tokom ovog prelaznog perioda. Međutim, vojska nije precizirala trajanje tranzitnog perioda, ali se pretpostavlja da on neće biti duži od godinu dana. Takođe, nije određen ni datum referenduma kao što je uobičajeno u Egiptu kada su ključne izmene u pitanju. Među Morsijevim aktivistima postoji strepnja da bi mogla nastupiti još jedna era vojne vladavine.

(M. R.)