Beda u Srbiji uzrok sve većeg broja ubistava!

Monstruozno ubistvo u Golubincima, gde je pre dva dana Dejan Petković (40) udavio majku Njegoslavku (70) zbog bede, jer "nije imao novca da joj kupi hranu i lekove", šokirala je Srbiju.

- Oboje smo sada našli mir - rekao je ubica inspektorima koje je sam pozvao, bez trunke kajanja.

- Majka se neće više mučiti jer nema lekova, a ja ću u zatvoru imati koricu hleba i krov nad glavom.

Iako se gotovo svakih sedam dana, u proseku, dogodi po jedna tragedija u kojoj se ubijaju najbliži, saznanje da je u pozadini zločina, uz psihičku bolest i siromaštvo, ovo ne bi smela da ostane još jedna u nizu vesti sa krcate sive hronike.

Tim pre što je u nizu zločina u čijoj pozadini leže godinama tinjajući konflikti, neretko duševna bolest ubice, ali i beda kojoj je "okidač" bio i u selu Vranić, nadomak Beograda. Zbog siromaštva koje ih je snašlo Dragan Simić (52) ubio je oca Radovana (82) i majku Veru (78), a zatim presudio sebi. Posle samo nekoliko dana Saša Grujić (28) iz sela Klenje je sa više uboda nožem, iz istog razloga, ubio majku Slađanu Kvačanović (48).

Javnost se još seća zločina koji je počinio Ivan Ognjenović (49) iz zaječarskog sela Zagrađe, kao i slučaja Miće Paunovića (38) iz sela Manastirica kod Kladova. I on je, kao i Zoran Pavlović iz Rušnja, ubio majku jer nije imala para da mu kupi rakiju! Niš se s jecajima oprostio od S. Đ. koju je bolesnu ubio otac, jer o njoj više nije mogao da brine!

Može li beda da aktivira zločin?

- Svaki ozbiljan životni problem može da aktivira i inicira zločin. U takve velike probleme spadaju i beda i siromaštvo - tvrdi za „Novosti" neuropsihijatar dr Slobodan Simić, šef odseka za sudsku psihijatriju u Institutu za mentalno zdravlje.

- Ali izvršilac zločina može da bude samo osoba koja ima predispozicije, potencijal za krivično delo. Siromaštvo samo po sebi ne dovodi do masovnih krađa, ubistava, samoubistava... Pojednostavljeno rečeno, zdrav i pošten, ali siromašan čovek, nikad neće izvršiti krivično delo.

Dejan Petković je policiji rekao da je majku ubio jer ju je mnogo voleo, a ona se bez lekova mučila.

- Čovek ni po koju cenu ne sme da oduzme ljudski život, bez obzira na prividnu opravdanost takvog postupka - kaže dr Simić, i dodaje:

- Misli se na egzistencijalnu ugroženost, jer postoje razni vidovi socijalne i društvene pomoći. Posebno što usled dugotrajne krize može doći do aktivacije psihijatrijskog poremećaja, pre svega depresije, koja čini da stvarnost izgleda mnogo gore i crnje nego što realno jeste. Pod dejstvom „crnih misli" pojedinac može da počini ubistvo iz milosrđa, sa idejom da „spasava" svoje najmilije, što je možda Petkovićev slučaj.

Zlatko Nikoloć, kriminolog, smatra da je uz sve što se u duši ovog čoveka akumuliralo, beda ipak bila okidač za zločin.

- Ljudi u četrdesetim godinama presabiraju svoje uspehe i neuspehe. Kad taj zbir pokaže nulu, ili negativan rezultat, a nemanje novca za lekove majci je upravo to, onda oni psihički slabiji potegnu za takvom morbidnom idejom da ubistvom prekrate muke. Tim činom ubica je na izvestan način želeo i da kazni državu i da pokaže: „Eto, šta ste od mene učinili." Neki od takvih tipova ličnosti odluče se i na samoubistvo umesto na kaznu zatvorom. Činjenica je da će se ta ista država u zatvoru više brinuti o njemu, nego kad je bio na slobodi. Bizarno, ali i to je život - kaže Nikolić.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)