Građani ne treba da se plaše zmija i da ih ubijaju, već da ih oteraju ili pozovu našu ekipu koja će bezbedno uhvatiti zmiju i odneti je na njeno prirodno stanište - kažu u Zavodu za zaštitu životinja
Ко има времена, нека погледа макар наслове чланака ка којима уредно воде линкови са речи „Зрењанина“ и „Фрушкој гори“ из горњег текста, па можемо покренути угодну размену мишљења о степену опасности и ужаса који змије представљају.
Поново видим само драмљење и беспотребно дизање панике. И опет нетачне информације везане за змије: шарке из Војводине нису биле одсутне претходних сто година, али их јесте, као што је Ненад већ рекао, тешко наћи. Другим речима, шарка је ретка, везана за специфична станишта, угрожена (директно и индиректно, одн. нпр. уништавањем станишта) и самим тим веома значајна врста на нашим просторима.
Вероватноћа да просечан становник града, па чак и села сретне шарку веома је мала; вероватноћа да човек буде уједен још је мања (далеко је извесније да ће несрећна змија бити убијена), а могућност да одрастао здрав човек смртно страда након уједа шарке заиста је занемарљиво мала. Ујед наших отровница (осим ако је уједени алергичан на неки састојак отрова) озбиљно може да науди старима и болеснима, или деци. Другим речима, по живот су опасније пчеле и стршљени (о побеснелим људима и псима да и не говорим) него змије које настањују Србију.
Змије уједају искључиво у самоодбрани, одн. само онда кад не успеју да заплаше и отерају потенцијалног предатора, или да побегну и сакрију се.
Помињање човека и плена наших змија у истом тексту апсолутно је бесмислено. Најкрупнији плен одраслих поскока не може бити већи од осредњег пацова.
Змије које се виђају око река, бара и сл. - нарочито у близини насељених места - скоро искључиво су белоушке и рибарице, потпуно безопасне животиње, које се хране водоземцима и рибом.
СВЕ ЗМИЈЕ у Србији законом су заштићене, одн. сврстане у СТРОГО ЗАШТИЋЕНЕ и ЗАШТИЋЕНЕ ВРСТЕ.
За детаље погледати „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива“ и његова два додатка, у којима су побројане врсте које су под заштитом закона.
Na drugoj slici je naša zmija ribarica koja se hrani iskljućivo sa ribama i živi u blizini voda.Jedina je vrsta neotrovnica koja ima glavu kao otrovnica i potpuno je bezopasna i kada je u opasnost retko kada se brani ujedom nego ispušča smrdljivi vonj ispod trbuha gde se nalaze te žljezde i tako se brani.
i jos jednom lazi na deluili necija nesposobnos i nekompetentnost u obavljanju posla. sarki ima svugde po vojvodini i nikada nisu nestajale to sto neko nije sposoban da ih vidi nije opravdanje da izjavi da ih nije bilo 100 godina.
Kad bi ljudi razmišljali kao ti, pobili bi sve divlje životinje na svetu koje mogu da budu opasne. Lavove i tigrove na primer. I šta bi onda? Ljudi kao ti nisu videli šarku nikad. Svi ste kao stručnjaci za zmije, pa znate da ih razlikujete. Junački ubijate bezopasne belouške, ribarice i smukove, brkajući ih sa šarkama i delite ovakve savete ostalima. Pobij sve zmije, pa će te preplaviti glodari. Uostalom, u Evropi zmije nisu neki problem, jer od njih godišnje strada 5-6 ljudi. Krava ubije mnogo više ljudi. Mačke su mnogo opasnije od neotrovnih zmija, mogu da ujedu, ogrebu i prenesu bolesti, a i brže se razmnožavaju. Hoćemo da ih ubijamo onda, a?
Na drugoj slici je ribarica, potpuno bezopasna zmija, koju ljudi najčešće brkaju sa šarkom. Šarka uopšte nije česta zmija u Srbiji, i retko se sreće, iako ljudi tvrde da je svuda viđaju.
Vlada
Uhvatite zivu zmiju i bacite u vatru da vidite kako vristi
Podelite komentar
Nik Hanter
@Vlada
Vlado ti ili imas sedam godina, posto vidim da znas da pises ili si neki veliki saljivdzija!?
Podelite komentar
sssad
Sonji i Nenadu svaka čast na komentarima. Zmije su još jedne žrtve diskriminacije u Srbiji zbog neznanja i bezrazložnog straha koji joj uvek prethode…
Podelite komentar
Соња
Ко има времена, нека погледа макар наслове чланака ка којима уредно воде линкови са речи „Зрењанина“ и „Фрушкој гори“ из горњег текста, па можемо покренути угодну размену мишљења о степену опасности и ужаса који змије представљају.
Podelite komentar
Соња
Поново видим само драмљење и беспотребно дизање панике. И опет нетачне информације везане за змије: шарке из Војводине нису биле одсутне претходних сто година, али их јесте, као што је Ненад већ рекао, тешко наћи. Другим речима, шарка је ретка, везана за специфична станишта, угрожена (директно и индиректно, одн. нпр. уништавањем станишта) и самим тим веома значајна врста на нашим просторима. Вероватноћа да просечан становник града, па чак и села сретне шарку веома је мала; вероватноћа да човек буде уједен још је мања (далеко је извесније да ће несрећна змија бити убијена), а могућност да одрастао здрав човек смртно страда након уједа шарке заиста је занемарљиво мала. Ујед наших отровница (осим ако је уједени алергичан на неки састојак отрова) озбиљно може да науди старима и болеснима, или деци. Другим речима, по живот су опасније пчеле и стршљени (о побеснелим људима и псима да и не говорим) него змије које настањују Србију. Змије уједају искључиво у самоодбрани, одн. само онда кад не успеју да заплаше и отерају потенцијалног предатора, или да побегну и сакрију се. Помињање човека и плена наших змија у истом тексту апсолутно је бесмислено. Најкрупнији плен одраслих поскока не може бити већи од осредњег пацова. Змије које се виђају око река, бара и сл. - нарочито у близини насељених места - скоро искључиво су белоушке и рибарице, потпуно безопасне животиње, које се хране водоземцима и рибом. СВЕ ЗМИЈЕ у Србији законом су заштићене, одн. сврстане у СТРОГО ЗАШТИЋЕНЕ и ЗАШТИЋЕНЕ ВРСТЕ. За детаље погледати „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива“ и његова два додатка, у којима су побројане врсте које су под заштитом закона.
Podelite komentar
mihalj
Na drugoj slici je naša zmija ribarica koja se hrani iskljućivo sa ribama i živi u blizini voda.Jedina je vrsta neotrovnica koja ima glavu kao otrovnica i potpuno je bezopasna i kada je u opasnost retko kada se brani ujedom nego ispušča smrdljivi vonj ispod trbuha gde se nalaze te žljezde i tako se brani.
Podelite komentar
svasta
i jos jednom lazi na deluili necija nesposobnos i nekompetentnost u obavljanju posla. sarki ima svugde po vojvodini i nikada nisu nestajale to sto neko nije sposoban da ih vidi nije opravdanje da izjavi da ih nije bilo 100 godina.
Podelite komentar
Vlada
Unijajte ih posto se nenormalno brzo razmnozavaju imacete problema velikih
Podelite komentar
Nenad
@Vlada
Kad bi ljudi razmišljali kao ti, pobili bi sve divlje životinje na svetu koje mogu da budu opasne. Lavove i tigrove na primer. I šta bi onda? Ljudi kao ti nisu videli šarku nikad. Svi ste kao stručnjaci za zmije, pa znate da ih razlikujete. Junački ubijate bezopasne belouške, ribarice i smukove, brkajući ih sa šarkama i delite ovakve savete ostalima. Pobij sve zmije, pa će te preplaviti glodari. Uostalom, u Evropi zmije nisu neki problem, jer od njih godišnje strada 5-6 ljudi. Krava ubije mnogo više ljudi. Mačke su mnogo opasnije od neotrovnih zmija, mogu da ujedu, ogrebu i prenesu bolesti, a i brže se razmnožavaju. Hoćemo da ih ubijamo onda, a?
Podelite komentar
Nenad
Na drugoj slici je ribarica, potpuno bezopasna zmija, koju ljudi najčešće brkaju sa šarkom. Šarka uopšte nije česta zmija u Srbiji, i retko se sreće, iako ljudi tvrde da je svuda viđaju.
Podelite komentar