SUDIJA MERON: Tribunal je pošteno sudio!

Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron izjavio je da, uprkos nizu kritika povodom oslobađajućih presuda koje su izrekla veća čiji je bio član, pravda ne znači da sudovi treba da donose samo osuđujuće presude.

Osvrćući se na kritikovane oslobađajuće presude Momčilu Perišiću, Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, te Anti Gotovini i Mladenu Markaču, Meron je u ekskluzivnom intervjuu za BIRN rekao da su svi ti predmeti procesuirani uz "garanciju poštenog suđenja".

- Profesionalnost ne znači da svako suđenje treba da bude završeno osuđujućom presudom. Ukoliko bi to bilo tačno, ukoliko bi cela svrha međunarodnog prava bila da osuđuje – onda bismo živeli u svetu u kojem bi svaka optužena osoba bila automatski i osuda. Takav svet bi bio u suprotnosti sa onim što nazivamo pravdom - naglasio je Meron.

Predsednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) kazao je da je upravo ta primena najviših standarda poštenog suđenja jedan od najvećih uspeha Tribunala.

- Garancija tih prava optuženicima može, nažalost, doneti odugovlačenja postupaka, zbog čega neki kritikuju Tribunal. Verujem, međutim, da uspeh i kredibilnost međunarodne krivične pravde zavise od garancije poštenog suđenja - rekao je Meron.

Prošlog meseca objavljeno je pismo sudije Haškog tribunala Frederika Harhofa, koji je naveo da su nedavna oslobađanja mogla biti rezultat političkog pritiska, što je navelo udruženja žrtava i ona za zaštitu ljudskih prava da zatraže od Ujedinjenih nacija (UN) da preispitaju rad MKSJ-a, jer on doprinosi podelama među narodima u regionu.

Meron je odbio da odgovara na pitanja u vezi sa ovim dešavanjima. On je izjavio da pomaganje procesa pomirenja "nije klasična funkcija sudova, a posebno ne Tribunala".

- Naravno da bih bio jako sretan kada bi presude Tribunala znatno doprinele pomirenju na području bivše Jugoslavije. Međutim, važno je napomenuti da Tribunal ima vrlo specifičan i ograničen mandat. Pomirenje često zahteva mnogo više od obične presude i to je pitanje na koje vođe u društvima i zajednicama mogu mnogo pre odgovoriti - objasnio je Meron.

Govoreći o žrtvama sukoba iz ranih 1990-ih s području bivše Jugoslavije, Meron je rekao da će im MKSJ uvek biti zahvalan što su skupile hrabrost da svedoče o strahotama koje su preživele.

- Kada govorimo o kompenzaciji žrtvama, Tribunal nema ovlašćenje da daje neke kompenzacije ili da naloži državama da ih daju. Međutim, poznato mi je da se programi reparacije implementiraju pred drugim sudovima i podržavam ideju davanja neke vrste kompenzacije. Moj prethodnik se zalagao za stvaranje fonda za žrtve i ja sam nastavio sa ovim pozivima, međutim, nažalost, ideja nije dobila adekvatnu podršku međunarodne zajednice - kazao je Meron.

Stvaranje Haškog tribunala pre 20 godina, prema Meronu, bio je značajan korak koji je simbolizovao zalaganje međunarodne zajednice da se osigura da krivci za najteže zločine odgovaraju za svoja dela.

- Tribunal je pokazao da će odgovarati svi oni koji krše odredbe međunarodnog krivičnog prava, bez obzira na to da li su predsednici država, političari, generali, vođe paravojski ili obični vojnici. Na taj način, svaka presuda nosila je značajnu poruku: "Oni koji čine zločine protiv čovečnosti, ratne zločine ili genocid biće dovedeni pred lice pravde" - rekao je on.

Meron je odao počast i uspesima Haškog tribunala u promociji pravnih normi.

- Kao pionir u svetu međunarodne krivične pravde – Haški tribunal je bio prvi u generaciji međunarodnih krivičnih sudova nakon nirnberških i tokijskih suđenja posle Drugog svetskog rata – MKSJ je stvorio impresivno telo proceduralnih i drugih zakona koji su služili kao vodilja drugim sudovima - pojasnio je Meron.

S obzirom na to da će Haški tribunal zatvoriti vrata 2016. godine, nakon čega će preostale predmete okončati Mehanizam za međunarodne sudove UN, Meron smatra da je trenutno njegov najveći izazov osigurati "glatku tranziciju".

- Uveren sam da će preostali rad Haškog tribunala biti uspešan i efikasan tokom narednih nekoliko godina i da će Mehanizam osigurati da skoro zatvaranje MKSJ-a neće otvoriti vrata ka nekažnjivosti - zaključio je Meron.

(Telegraf.rs / Izvor: balkaninsight.com)