FRANCUZI: Hrvati, je l' istina da jedete sirov krompir?

U jeku opšte euforije oko punopravnog članstva Hrvatske u Evropskoj uniji, u nekoliko tamošnjih medija pojavili su se zanimljivi tekstovi o "Lijepoj njihovoj" i njenim građanima. Među najzanimljivijim je priča Jelene Prtorič, koja je za portal Francetv Info napisala tekst sa naslovom "Pitanja koja se ne usuđujemo da pitamo Hrvate".

Autorka se osvrnula na pitanja koja su joj postavili prijatelji iz Francuske, a kako sama kaže, neka su je nasmejala, neka iznenadila, a neka oterala u očaj.

- More, rat i fudbal. Za većinu Francuza, Hrvatska se svodi na ove tri stvari. More, zato što svako od nas zna nekog ko je bio negde u Hrvatskoj. Rat, zato što žele da znaju sve o sukobu koji se u Hrvatskoj dogodio devedesetih. A trio "Boban, Šuker, Jarni" je neizbežan, prvenstveno zbog pobede nad Hrvatskom koja je Francuskoj osigurala finale u na Svetskom prvenstvu 1998 - piše Prtoričeva, koja u Francuskoj živi godinu i po dana.

DOLAZIŠ IZ HRVATSKE? I JA USKORO PUTUJEM U UKRAJINU

Hrvatska je mala tačka na karti, s populacijom od 4,3 miliona stanovnika i stoga je još važnije definisati taj deo Evrope. Dok u Francuskoj, "istočno" podrazumeva sve desno od Nemačke, u Hrvatskoj "istočno" podrazumeva Rusiju. Hrvati govore da su deo Južne Evrope (oni koji žive na obali), Srednje Evrope (definicija Vlade koja nas smešta "u srce Evrope") ili Balkana (kada želimo da istaknemo našu egzotičnost).

HRVATSKA JE DEO SOVJETSKOG SAVEZA?

Hrvatska nikada nije bila deo SSSR-a. Ipak, 46 godina, od 1945. do 1991. bila je jedna od šest republika Jugoslavije. Isprva je država pratila sovjetski model, ali Josip Broz Tito brzo je izabrao nezavisnost, učestvujući u stvaranju Pokreta nesvrstanih.

Još i danas mnogi se prisećaju komunističke represije, ali i nestašice goriva i ostalih potrepština. "Jugonostalgičari" pak žale za vremenima kada je studiranje bilo besplatno, kompanije su plaćale odlazak na odmore, država podupirala izgradnju stanova, a nezaposlenosti gotovo nije ni bilo.

IMAŠ LI PRIJATELJA SRBINA?

Godine 1991. saznali smo da Jugoslavija više ne postoji. Slovenija i Hrvatska proglasile su nezavisnost. Slobodan Milošević na to je otcepljenje odgovorio slanjem vojske. U Sloveniji je sukob trajao dva dana, a u Hrvatskoj duže od četiri godine sa više od 20.000 žrtava.

Kada sam saznala da Jugoslavija više ne postoji, imala sam pet godina. Iz ratnih se vremena sećam nestašice hrane, rodoljubivih pesama s TV-a i radija i predmeta iz osnovne škole u kojima su nas podučavali kako prepoznati mine. Imala sam sreću jer sam živela u delu zemlje koji nije bio pogođen ratom.

Danas imam prijatelje koji su Srbi. Naravno. Štaviše, većina mladih Hrvata i Srba uspešno je pobedila antagonizam koji je nastao za vreme rata. Srpsko-hrvatska prijateljstva nisu neuobičajena, mešani parovi takođe, a Srbi letuju u Hrvatskoj. Kada se sretnu u inostranstvu, najčešće koriste termin "mi" i "naš jezik".

No, rat se ne zaboravlja lako. Svaka odluka suda u Hagu ponovno na površinu izvlači istoriju. Svaki članak o ratu izaziva zle komentare nacionalista s obe strane. Stoga, nisu svi prijatelji.

GOVORIŠ RUMUNSKI, ZAR NE?

Ne. U Hrvatskoj govorimo hrvatskim jezikom iako ga mnogi u Evropi znaju kao "srpsko-hrvatski". Kada naučite hrvatski, naučili ste još tri jezika. Iako postoje razlike između hrvatskog, srpskog, crnogorskog i bosanskog, svi se lako sporazumevamo.

Hrvati ne govore nužno rumunski, ruski, poljski, češki i slovački.

JE L' JEDETE SIROV KROMPIR?

Zašto bismo ih jeli? Osoba koja mi je postavila ovo pitanje bila je uverena da se na istoku krompiri jedu sirovi. U Hrvatskoj se jede slično kao i u Italiji, posebno na obali, dok se u unutrašnjosti jede mnogo mesa. Korpa svakog hrvatskog iseljenika mora imati vegetu (hemijski proizveden, ali ukusan začin), cedevitu (podjednako neobično, ali ukusno piće) i bajaderu (čokolada).

PIJETE LI MNOGO ALKOHOLA U HRVATSKOJ?

Istina je da u Hrvatskoj ljudi piju više nego u Francuskoj. Mladi ljudi retko se druže u restoranima, a znatno češće u kafićima uz nekoliko piva. U zemlji se pije i rakija. Pije se kao aperitiv na venčanjima i rođendanima, a o njoj čak pišemo i pesme. Mnogi veruju da je rakija čarobni lek. Boli te trbuh? Popij rakiju. Povredio si se? Polij malo rakije da dezinfikuješ ranu.

HOĆETE LI IZVRŠITI INVAZIJU NA NAŠE TRŽIŠTE RADA?

Ovo pitanje mi niko nije postavio, ali u nekim komentarima koje sam pročitala na internetu, zaključila sam da mnogi strahuju od invazije radnika iz Hrvatske. Veruju da će radnici iz istočne Evrope oteti poslove zapadnjacima.

Hrvatska je dosta skupa zemlja, a ljudi ne zarađuju mnogo. Minimalna plata je 376 evra, a prosečna 733 evra. Stoga, istina je, mnogi Hrvati razmišljaju o tome da potraže posao van granica svoje zemlje. Francuska još nije odlučila hoće li da ograniči ulaz Hrvatima na svoje tržište rada.

Ipak, Francuzi ne bi trebalo da se osećaju ugroženima. Omiljena destinacija Hrvata su Nemačka, Austrija i skandinavske zemlje. Isto tako, većina mojih sunarodnika ima realistična očekivanja. Mnogima je žao da smo uopšte ušli u Uniju, u kojoj nije sjajno. Ne traže novi Eldorado na Starom kontinentu, a želja je mnogih da odu u Kanadu.

(Telegraf.rs / Izvor: Index.hr)