DOBITNIK VUKOVE NAGRADE: Ovakvom srpstvu i ne treba nikakva kletva (FOTO)

Dušan Milovanović, istoričar umetnosti, muzejski savetnik MPU u Beogradu, više od 30 godina na čelu je istraživačkog tima MPU pri manastiru Hilandar. U ekskluzivnom intervjuu za Telegraf, dobitnik Vukove nagrade priča da li nas na pragu trećeg milenijuma stiže Kneževa kletva i koliko je istorijski, sociološki, kulturološki posmatrano utemeljena kosovska misao koja traži žrtvu i donosi rešenje, utemeljena u našem narodu.

- Svetinja Vidivdana, u današnje sasvim rasuto vreme, malo kome i malo šta znači. Surovo je da su oni ''što su i bili i ostali, na strašnome poprištu'' najviše i postradali, a izmaklice i pobegulje Knežev zavet nije ni dotakao - počinje priču za Telegraf Milovanović i dodaje - U širem kontekstu posmatrano, ovakvom srpstvu i ne treba nikakva kletva – dovoljna mu je već poslovična nebriga o ličnoj i sudbini sopstvenih potomaka, ukoliko ih uopšte bude bilo.

Koliko je ''Kosovska misao'' uopšte dostupna i jasna?

- Povremeno, nam prikažu onaj skaradni film o Kosovskom boju koga bi se i Albanci stideli (da su ga napravili); neko nam izdeklamuje (ex katedra) kakvu nemuštu besedu o onome u šta se baš nimalo ne razume, diletant patetično odrecituje Kneževu kletvu, bude tu još i trapavo rečena Desankina Gračanica, amateri odskakuću kolce-naokolce, pa se pređe na tekuća pitanja i svinjarije, po mogućstvu – sa kupusom i to sve na Sveti Vidovan, koji, gle čuda – obično zapadne baš u Petrov post. Naravno, da postoji i ono, nešto, Srba što ne uzmiče pred trivijalnim i dnevnim, što dostojno slavi ovu Slavu i, u pogruženju, se seća strašnog stradanija i usuda, koji će nas, Bože daj, jednom i napustiti.

Šta je ono čega Srbi treba da se sete na Vidovdan, sačuvaju i ostave u nasleđe?

- Sopstvenog sabranja, poslovično je već da o svemu, svaki Srbin ima sopstveno mišljenje; ne vodeći računa o faktografiji, rezonima, istinama. Na pitanje; Ko je pobedio u Kosovskom boju, dobićete lepezu odgovora, jer srpska, mudra ''učiteljica života'' još uvek nije dokonala tu ''istinu'' i to nigde određeno ne piše. Nije narod kriv, nego voditelji i upravitelji, pa i učitelji. Postoje izvori, turski, pre svega, pa jevrejski, grčki, onda bugarski i na kraju, najoskudni – srpski, koji o ovome stradaniju i obilno i podrobno govore, do gotovo savremenih reporterskih izveštaja sa bojišta. Danas malo ko zna gde se nalazi glava svetoga Kneza; da se kompletna oprema Miloša Obilića čuva u Oružani Seraja carigradskog, kao vrhunski trofej; da je mnoštvo preživelih kosovskih ratnika napustilo svet i povuklo se u manastire do Svete Gore, Sinaja, Palestine...

Kada je Vidovdan postao simvol srpskog stradanja i od kada Pravoslavna crkva liturgijski proslavlja Sv kneza Lazara i Svete Mučenike tj. Kosovske Junake ?

- Samo nekoliko godina posle bitke Službu Sv Knezu ispevao je patrijarh srpski Danilo III. Na ovaj datum 15. jun, po našem kalendaru (28. jun po novom), daleko ranije uspostavljena je slava Starozavetnog proroka Amosa. Sam Vidovdan, odnosi se na staroslovensko i starosrpsko božanstvo Vida (Svetovida, Belog Vida) koji je bio Bog rata, a u tradiciji Srba obeležavan kao Dan herojske žrtve. U doba obeležavanja 500 godišnjice Kosovske bitke (1889) narod žustro zahteva da se ovaj praznik i ozvaniči. I uvaženo je narodno mnenije, u Kalendaru Srpske Pravoslavne Crkve, praznik se prvi put pojavljuje 1892. godine, obeležen crvenim slovom kao ''Pr. Amos i knez Lazar (Vidov-dan)'' od 1913. godine, Vidovdan je uveden kao jedan od devet najvećih godišnjih praznika koji su se slavili u Kraljevini Srbiji.

Šta je vaša poruka svekolikom srpstvu na Vidovdan?

- Uzeti se u pamet, dići ruke od trivijalnosti, improvizacija, od svesnog pristajanja na (besmislenu, savremenu) žrtvu, moliti se da nam se oči otvore i mnogo učiti, da bi nam se um razbistrio, ne bi li dokonali ko su nam zlotvori, ko nam dobro želi i želimo li ga mi sebi samima. Teško je to, uostalom, ne reče pesnik džaba '' Da je lako Srbin biti – vraga bi to nama zapalo''.

(S. S.)