AUTORKA PRVOG SRPSKOG EROTSKOG ROMANA: Umetnici su najgalantniji, a biznismeni najteži ljubavnici (FOTO)

Kada je prošlog oktobra autorka prvog pravog srpskog erotskog romana Zorana Šulc zatvorila sve svoje hotele i kafiće, prvi put u životu suočila se sa time da ima slobodnog vremena. Tada je odlučila da se zavali u svoju omiljenu beržeru i počne da piše ono što je dugo držala u sebi.

Zorica, koja godinama savršeno balansira na relaciji Beograd - Budva - Nemačka (gde žive njeni suprug, ćerke i unuci) u tom trenutku zatekla se, kako kaže, u svom omiljenom kutku − salonskom stanu u beogradskom "krugu dvojke". Gledala je neki film, no ubrzo je shvatila da je "ne drži mesto" i da nema pojma šta gleda... Istog trena je ustala i uradila, kako kaže, nešto što nikada ne radi sama − sipala je sebi čašu vina, zapalila nekoliko mirišljavih sveća, sela za stakleni sto i počela da zapisuje misli, koje su joj munjevitom brzinom nadolazile jedna za drugom.

Bio je to početak geneze njenog romana "Ukus greha" (Vulkan), koji ovih dana promoviše u Beogradu. Hrabrog, provokativnog, autobiografskog štiva o pravoj ljubavi, ali i ljubavima za jednu noć, avanturama sa poznatim i manje poznatim muškarcima, tajnim i zabranjenim vezama... Jednom rečju, knjige, koju su mnogi kritičari nazvali prvim pravim srpskim erotskim romanom.

Bez dlake na jeziku o svemu tome i još ponečemu pričamo sa Zoranom u njoj iz više razloga omiljenoj Srpskoj kafani.

- Knjiga je autobiografska, ali sam promenila sva imena - počinje priču Zorana, i dodaje:

- Imala sam potrebu da iz sebe izbacim neke duboko zakopane tajne. Papir je trpeo i bio je dobar saveznik (smeh). Čim sam napisala stvari koje nikada nikome, pa ni najboljim prijateljima, nisam ispričala, bilo mi je lakše. Mislim da svako od nas ima nešto što potiskuje, i da to nikako nije dobro.

Nakon što ste završili rukopis, kome ste dali prvo da ga pročita?

- Najbližim prijateljicama, književnici Nataliji Dević i Suzani Mančić, sa kojom sam "sestra po izboru" od detinjstva, i naravno, svojoj sestri. Bile su šokirane onim što su pročitale, ali i kategorične u tome da moram da objavim knjigu i to pod punim imenom i prezimenom.

Kada ste to učinili, izašle su kritike u kojima vas nazivaju piscem prvog pravog srpskog erotskog romana i autorom srpske verzije bestselera E. L. Džejmsa "50 nijansi − siva"?

- Zaista mi prijaju kategorizacije tog tipa. Lepo je kada vam kažu da ste prvi u nečemu. Kada vas uz to još i uporede sa E. L. Džejmsom, autorom svetskog bestselera, to je, rekla bih, pravi pogodak!

Da li je istina da ste pisanjem počeli da se bavite, između ostalog, i zbog "ne tako srećnog detinjstva"?

- Istina je da sam imala detinjstvo kakvo ne bih poželela svakome. Roditelji koji su se profesionalno "bavili" ljudima, odbacili su me kao dete. Moj otac je bio čuveni neuropsihijatar, a majka vaspitačica. Nakon što su se razveli, rasla sam kod babe i dede, tako da nikada nisam spoznala pravu roditeljsku ljubav. U inostranstvo sam otišla pre nego što sam maturirala u Drugoj beogradskoj gimnaziji. Školu sam završila u Nemačkoj. Tamo sam upoznala brojne interesantne ljude. A, onda sam jednog dana naišla i na svog muža, inače Nemca, koji mi je nakon svega nedelju dana poznanstva ponudio brak. Ponudu sam, naravno, prihvatila! Bili smo u braku 22 godine. Usledila je pauza, i danas smo ponovo zajedno.

Tako znači izgleda prava ljubav?

- Prava ljubav je sklapanje energija i interesovanja dvoje ljudi. Prihvatanje osobe onakva kakva uistinu jeste, a ne kakva mislite da jeste. To je ono kada zavolite kod drugoga i ono "što nije lepo". U ljubavi je bitno i slaganje u seksu i tolerancija. No, u partnerstvu jedan uvek voli više.

Može li ljubav za jednu noć, koju opisujete u knjizi da bude prava?

- Naravno!

Kako?

- Jednostavno. Prija vam ta osoba u tom trenutku. Na primer, u lošem ste raspoloženju, izgubili ste posao, osećate se odbačeno i odjednom se pojavi čovek koji vas podigne! Vi jednostavno volite taj trenutak. Samim tim i tu osobu.

U knjizi opisujete i veze sa slavnim muškarcima. Među njima je bilo i umetnika, i biznismena i političara... Da li je istina da su umetnici sebični u ljubavi?

- Činjenica je da slava udara ljudima u glavu i da kada vam svi govore da ste najbolji, vi nakon izvesnog vremena ne možete a da ne verujete u to! Ne delim mišljenje da su umetnici sebični. Jedan slikar, koga sam opisala u knjizi nije bio nimalo sebičan. Bio je spontan, velikodušan, neobičan. Predavao se apsolutno i do kraja. Drugi slikar, koji živi u Los Anđelesu, takođe je bio nesebičan i umeo je da voli... Najpovršniji je bio jedan biznismen, koji se bavio politikom. Bio je veoma težak čovek. Sve je moralo da bude po njegovom i voleo je da vlada situacijom u svakom trenutku. Istina, bio je prilično široke ruke. Ne znam, valjda te političare razmaze sve moguće privilegije koje usput dobiju: vile, privatni avioni, šoferi, sluge...

A, možda ih i žene razmaze. Može li da se kaže da žene vole neuhvatljive muškarce, dok oni luduju za kučkama?

- Šta znači biti kučka? Žene koje su po nekoj definiciji, kako kažete, kučke, obično su zapravo ranjive ili mahom povređene osobe, koje se kriju iza "hladnoće" i "nedodirljivosti".

Da li ste imali prilike da se sretnete sa takvim ženama u ordinaciji vašeg oca, gde ste prisustvovali brojnim hipnozama?

- Kako da ne! Među pacijentkinjama je bilo toliko tih takozvanih "kučki", koje su unutra, kako je hipnoza pokazala, zapravo bile ništa drugo do krhke žene željne ljubavi. Pokazalo se da mnoge od njih nisu imale sreće u ljubavi, baš zato što su se iz straha, pokazivale onakvima kakve u suštini nisu.

A šta je sa neuhvatljivim muškarcima? Zašto ih žene jure?

- Žene koje jure takve muškarce pokušavaju pre svega sebi da se dokažu! To je stvar prestiža i ona čuvena samopotvrda: Mogu da dobijem ono što druge ne mogu. Najbolje je to opisao Orson Vels, koji je davno rekao: "Današnji životni standard svodi se na jedno: Trošimo novac koji nemamo da bi se svideli ljudima koje ustvari ne volimo"!

U knjizi opisujete i kako izgleda kada žena voljenoj osobi oprosti grešku. Da li je moguće oprostiti i zaboraviti? I da li se u tome razlikuju muškarci i žene?

- Čovek živi od onoga čega želi da se seti, ali činjenica je da u suštini ne može da zaboravi! Može samo da potisne ono čega ne želi da se seti. Ja sam mnogo volela svoga muža. No, jednog trenutka sam došla u situaciju da se zapitam šta to radim pogrešno da je rešio da ode na drugu stranu? Ne postoji osoba koja nije nekoga prevarila. Ako nije u realnosti, onda svakako jeste u glavi!

Pominjete i tajne i zabranjene veze. Kako izgleda profil osoba koje ulaze u takve veze?

- Svi se upuštaju u takve veze! Ima jedno mesto u knjizi gde kažem: "Čovek može da voli dve osobe istovremeno"! I stojim iza toga. Ne prestajete da volite jednu osobu onoga trenutka kada počnete da volite drugu.

I, koliko ta ljubav prema dve osobe istovremeno može da traje?

- Ceo život! Znala sam jednu ženu koja je ceo svoj život, do smrti, volela oženjenog čoveka. On je pritom sve vreme voleo i nju i svoju ženu. Mislim da će neka od mojih budućih knjiga biti posvećena upravo toj priči.

Koji je najlepši kompliment koji ste dobili od nekog muškarca?

- Najlepši kompliment sam dobila od svog muža. Naime, kada sam dobila novog "golfa" na poklon rekla sam mu: "Volela bih da imam "jaguara", pa da iz njega izađem kao kraljica", na šta je on uzvratio: "Ti možeš da izađeš i iz najstarijih i najodvratnijih kola, i opet ćeš biti kraljica. Ti jednostavno jesi kraljica"!

Koja je najlepša ljubavna priča na velikom ekranu?

- To je ljubavna priča u filmu "Nepodnošljiva lakoća postojanja" u kojoj glavni junak izgovara antologijsku rečenicu: "Trebalo bi da imam dva života da bih shvatio da li volim Sabinu ili Terezu. Ali ja imam jedan život i moram da se odlučim za jednu od njih."

Na čemu trenutno radite?

- Trenutno sam preokupljena promocijom "Ukusa greha". Imam neke dogovore i sa izdavačima iz Rijeke, Podgorice i nekim nemačkim izdavačkim kućama... Kada dođe zima, verovatno ću se ušuškati i početi da pišem nešto novo.

(Katarina Vuković)