KARDIOLOG MITROVIĆ: Verovali ili ne, muzika vam može izlečiti srce!

Dokazano je − slušanje muzike je lekovito!

Ako patite od srčanih oboljenja, imate visok pritisak, umorni ste i pospani, najbolje je da dva puta dnevno po dvanaest miuta slušate svoju omiljenu muziku. Slušanje "prave" muzike doprinosi bržem oporavku posle infarkta, sprečava njegovu ponovnu pojavu i umanjuje mogućnost smrtnog ishoda od kardiovaskularnih oboljenja.

Na sve ovo ukazuje docent doktor Predrag Mitrović, kardiolog iz Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije i ugledni stručnjak, koji već godinama izučava značaj i uticaj muzike za ljudsko zdravlje, kao i njegovu primenu u lečenju srčanih oboljenja. On je svoje tvrdnje i naučno dokazao istraživanjem koje je obuhvatio više od 700 pacijenata i dobio skoro neverovatne rezultate.

Takve da je njegov naučni rad, u konkurenciji od dve i po hiljade prispelih studija, proglašen za najbolji na Međunarodnom kongresu kardiologa održanom 2009. u Barseloni, a velike pohvale dobio je i dve godine kasnije na Svetskom kongresu kardiologa u Pekingu.

Ideja o tome da muzika može da leči rodila se iz sledećeg razmišljanja: alkohol je opasan, a opet s druge strane jedna čaša crnog vina smanjuje masnoću u krvi, čokolada goji i stvara šećer, ali je dokazano i da crna čokolada s puno kakaa jeste delotvorna, zdravo je jesti svega sedam badema dnevo, sve posle toga nije zdravo...

Da li onda muzika može da se stavi u neki okvir koji je delotvoran?

- Uticaj muzike na zdravlje ljudi odavno je poznat, još od antičkog doba i Pitagore, koji je koristio u svakodnevnoj terapiji. Koristi se i danas, posebno u psihoterapiji. Međutim, muzika se nikad nije klasifikovala po vrsti, ritmu, frekvenciji ili tonalitetu. A upravo je tu caka. Ne prija svima muzika istog tonaliteta i ritma. Na primer, bolesnici koji imaju šećernu bolest ne mogu da čuju visoke tonove zbog promena na nervnim završecima. Njima treba puštati muziku niskih tonova - kaže doktor Mitrović.

U njegovom istraživanju učestvovale su dve grupe od po 370 osoba koje su doživele infarkt i koje su primale istu medikamentnu terapiju, kako ona ne bi uticala na terapiju.

Pacijentima iz jedne grupe puštana je njihova omiljena muzika, dok drugima nije.

- Prvo je trebalo vi da kažu koji žanr muzike vole, ali onda su tu nastale teškoće jer sam primetio da nekima od njih muzika koju sam puštao nije prijala, rastao im je pritisak, a to po parametrima nije moglo da se dogodi. Kad sam ih pozvao da porazgovaramo, ispostavilo se da oni zapravo ne vole da slušaju muziku za koju su rekli da je vole. Bilo ih je sramota da priznaju šta slušaju - priseća se doktor Mitrović.

Zbog toga je doktor morao da napravi kompilaciju s devet žanrova i meri kako koji pacijent reaguje na određenu vrstu muzike. Kada su slušali svoju omiljenu muziku pacijentima su se širile zenice i tako se otkrilo šta zapravo vole da slušaju.

- Najčešće su slušali pop muziku, narodnu, a čak trećina pacijenata je slušala komercijalni džez i klasičnu muziku. Starija generacija, koja najčešće doživljava infarkte, najčešće je slušala muziku iz "svog doba", a to je bio domaći pop i šlageri. Većini pacijenata prijala je klasika, a ono što ga je najviše iznenadilo jeste podatak da i ljudi koji vole narodne pesme dobro reaguju na Mocarta ili Baha - kaže doktor Mitrović.

On objašnjava da je pokušao da odredi kompozicije koje imaju uticaj na pacijenta sa tačno određenim simptomima. Tu nije bio toliko važan izvođač kao izvođač, ni zvuk ili glas, koliko su bitni tempo, tonalitet i žanr.

Šta je to što u muzici utiče na srce? Naš sagovornik kaže da ako muzika deluje, ona oslobađe hormone "zadovoljstva" i onda pritisak pada. Ti hormoni se izlučuju u organizam te se srce opušta i tako se odmara, nije u grču.

Doktor Mitović kaže da je situacija u Srbiji tragična po broju obolelih od kardiovaskularnih oboljenja. Godišnje u Srbiji od ovih bolesti umre više od 50.000 ljudi. On upozorava da moramo da vodimo računa o svom srcu. Ne smemo da zaboravimo da je to jedan mali mišič (koji kod muškarca teži oko 800 grama, a kod ćene oko 600-650) koji radi od kako se rodimo do smrti. On se troši i moramo mu olakšati rad.

- Treba smanjiti pušenje, i promeniti način ishrane. Trebalo bi dnevno odvojiti sat vremena za fizičku aktivnost kako bi srce relaksirali i odmorili - tvrdi naš sagovornik.

(M. Batinić)