TEMA TELEGRAFA: Roditelji srpskih đaka finansiraju hrvatske tajkune?!

Neprikosnoveni primat u distribuiranju školskih udžbenika na srpskom obrazovnom tržištu teškom 90 miliona evra drže hrvatski tajkuni Ante Žužul, osvedočeni pristalica HDZ-a ("BIGZ  školstvo"), njegov "kolega" hrvatski biznismen Daniel Žderić ("Novi logos") i slovenački preduzetnik Rok Kvaternik ("Klett"), saznaje Telegraf.rs!

Pomenuti vlasnici izdavačkih kuća od prodaje školskih udžbenika samo đacima od petog do osmog razreda zarade oko 36 miliona evra, a pritom ništa ne ulažu u zemlju koja ih hrani. Ne samo da zapošljavaju minimalan broj radnika (za minimalne lične dohotke), već i udžbenike koje ovde distribuiraju štampaju u hrvatskim štamparijama, čime dodatno oštećuju srpsku privredu, otkriva za Telegraf dobro obavešteni izvor, koji je želeo da ostane anoniman.

- Vlasnik "BIGZ školstva" je hrvatski tajkun Ante Žužul, koji je je kao vlasnik najjače hrvatske izdavačke kuće "Školska knjiga" preuzeo najstarijeg srpskog izdavača, preduzeće BIGZ,  za svega 400.000 evra - objašnjava Telegrafov izvor, i dodaje:

- Vrlo je sumnjivo i to što je na tenderu za kupovinu BIGZ-a Žužul bio jedini kupac. Potom je isplatio, tačnije otpustio sve zaposlene iz firme "BIGZ publishing" i preimenovao je u "BIGZ školstvo" orjentišući se isključivo na distribuciju školskih udžbenika.

Ovim tvrdnjama Telegrafov izvor dodaje da udžbenike koje ova kuća plasira na tržište pišu hrvatski stručnjaci umesto srpskih, kao i da se knjige štampaju u hrvatskim štamparijama:

- Tako novac ide hrvatskim štamparijama, dok se naše zbog "nedostatka adekvatnog posla" mahom gase. I tu se priča ne završava. Da sve bude daleko dramatičnije, i same udžbenike za srpske školarce pišu niko drugi do hrvatski stručnjaci, pošto valjda nemamo dovoljno svojih - kategoričan je Telegrafov izvor, koji dodaje da je sve pomenute podatke veoma lako proveriti na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre.

Ovakve navode, međutim, demantuju iz izdavačke kuće "BIGZ školstvo".

Zahvaljujući na mogućnosti da, kako kaže, "konačno stane na put plasiranju tema u javnosti, koje ne odgovaraju realnosti", direktorka ovog preduzeća Sanja Jovičić priča za Telegraf:

- Po našim podacima, "Zavod za izdavanje udžbenika" i dalje ima vodeći udeo u tržištu udžbenika. Privatni izdavači zajedno imaju više od polovine tržišta - ne bih izdvajala izdavače iz regiona, jer se time umanjuje udeo drugih privatnih izdavača, a on je dominantniji. Po podacima Ministarstva prosvete, privatnih izdavača ima više od 70 - objašnjava za Telegraf Jovičićeva, dodajući da je "BIGZ školstvo" srpska kuća oslonjena na tradiciju jedne od svojevremeno najvećih izdavačkih kuća u državi.

- "BIGZ školstvo" nije ekspozitura neke regionalne ili evropske izdavačke kuće, ali cenimo tendencije u obrazovanju koje prevazilaze nacionalne, državne i druge granice, polazeći od uverenja da obrazovanje jeste, pre svega, umrežavanje znanja - kaže Jovičićeva.

Međutim, priču Telegrafovog izvora da se udžbenici ipak štampaju u Hrvatskoj potkrepljuje i podatak prema kojem se često dešavalo da naši đaci u udžbenicima nabasaju na "hrvatštine", pa čak i na, kako je pre pet godina isticao u to vreme direktor "Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva", danas direktor "Službenog glasnika", Radoš Ljušić - nacrtanog hrvatskog, umesto srpskog policajca!

Ovakve navode, međutim, oštro demantuje Jovičićeva:

- Odabir štamparije vršimo na osnovu najpovoljnije i najkvalitetnije ponude na tržištu, tako da se naši udžbenici štampaju i u Srbiji, i u regionu. Tržišni princip usmerio je neke od izdavača i na štampu u Kini - objašnjava direktorka "BIGZ školstva".

Možda bi cela ova priča o dominaciji izdavača u oblasti obrazovanja prošla neopaženo da prema nedavnom izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) nije ukazano na alarmantno stanje u ovdašnjim školama, naročito kada je korupcija u pitanju.

Kao odgovor na ova upozorenja, Ministarstvo prosvete je naložilo da se u okviru novog zakona o izdavanju udžbenika, koji je u proceduri, naloži, između ostalog, da privatne izdavačke kuće zaposle više radnika tako što će svaki predmet morati da ima svoje urednike. Ovo je, razume se, izazvalo pravu paniku među prozvanim izdavačima, čije poslovanje, prema rečima Telegrafovog sagovornika, izgleda otprilike ovako:

- Pomenute izdavačke kuće pošalju mrežu svojih saradnika na adrese svih mogućih osnovnih škola po Srbiji kako bi napravili dil s nastavnicima i pomogli im da se odluče da kupe udžbenike baš od njih. A nastavnicima obično nije teško da se odluče nakon što im ta izdavačka kuća ponudi besplatne seminare (čitaj: druženja) po planinama, nekoliko stotina laptopa i još toliko interaktivnih belih tabli, da ne pominjemo deljenje rabata nastavnicima...

Iz najveće nacionalne izdavačke kuće "Zavod za udžbenike i nastavna sredstva" objasnili su nam da nemaju podatke o tome ko ima najveći udeo na obrazovnom tržištu od izdavača, kao i da o tome računa vodi Ministarstvo prosvete, koje na osnovu školskih porudžbina odlučuje ko će prodati najviše udžbenika.

Kontaktirali smo s nadležnim i iz Ministarstva prosvete, koji su nam krajnje sažeto potvrdili da "Zavod za udžbenike i nastavna sredstva" ne drži primat na ovdašnjem obrazovnom tržištu, dodajući, međutim, da navodi kako se udžbenici za srpske školarce štampaju u Hrvatskoj nisu tačni. Na pitanje kako Ministarstvo utiče na to ko će na tržištu držati primat među izdavačima, kratko su odgovorili:

- Izmenom i dopunom zakona o udžbenicima.

(Katarina Vuković)