Četrnaest godina od sporazuma kojim je okončano bombardovanje

Danas se završava 14 godina od 9. juna 1999. i potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu kojim je okončano NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije.

Pošto je generalni sekretar NATO-a Havijer Solana 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kokoleč u 13.30 sati.

Tog dana je i Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a na Kosovo je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da obezbede mir, bezbednost i povratak izbeglih.

Dva dana potom, 12. juna 1999. počelo je povlačenje snaga Srbije i SRJ, a Kumanovskim sporazumom je definisan rok za njihovo povlačenje, okončano četiri dana kasnije.

Predlog teksta Kumanovskog sporazuma je jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću u Beograd doneo predsednik Finske Marti Ahtisari, a potpisivanju je prethodila i serija pregovora Miloševića sa ruskim diplomatom Viktorom Černomirdinom (1938-2010).

Černomirdin je delovao kao lični izaslanik predsednika Rusije Borisa Jeljcina, a Ahtisari je predstavljao EU i generalnog sekretara UN.

Sporazum su 3. juna 1999. odobrili parlament Srbije i tadašnja Savezna vlada, a potpis na taj dokument stavili su - u ime NATO, komandant Kfora, britanski general-potpukovnik Majk Džekson, u ime SRJ, general- pukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović i, u ime MUP-a Srbije, general-potpukovnik policije Obrad Stevanović.

Vojsku SRJ i policiju Srbije zamenili su na Kosovu i Metohiji pripadnici Kfora i NATO, a u prvo vreme s njima je bio i jedan ruski kontingent, koji je u sastavu Kfora prethodno bio stacioniran u BiH.

Sporazumom su definisane Zona vazdušne bezbednosti, zona od 25 kilometara od administrativne linije Kosova i Metohije ka unutrašnjosti SRJ, kao i Zona kopnene bezbednosti, pojas širok pet kilometara - ka unutrašnjosti Jugoslavije.

Kasnije, decembra 2008. godine, na Kosovo su došli pripadnici Euleksa, čija misija je, takođe kao i misija Kfora i UNPROFOR, određena kao statusno neutralna. Pripadnici Euleksa su preuzeli ulogu da sprovode aktivnosti vezane za vladavinu prava na Kosovu.

NATO agresija na SRJ je počela 24. marta 1999, trajala je 79 dana, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

Zvaničnih podataka o broju civilnih žrtava još nema, a najčešće se pominje oko 2.000. Teže i lakše ranjeno je oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece.

Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara.

Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

(Telegraf.rs / Tanjug)