Šta sve Srbi prodaju da bi preživeli?

Srbiju trese zlatna groznica, ali ovaj put ona ne ukazuje na bogatstvo, već na siromaštvo i bedu. Građani sve češće prodaju svoje nasleđene dragocenosti i nakit koji se kupovao u nekom "boljem vremenu". Zalagaonice "cvetaju", a radnji specijalizovanih za "otkup zlata" nikada nije bilo više.

- Dolaze ljudi... teško se odvajaju od svojih dragocenosti, pogotovo ako su nasleđene. Uvek kažu da će se vratiti po svoje stvari, ali to se ne dešava često. Nisu raspoloženi za priču, gledaju da što pre uzmu pare i da "pobegnu". Poneko se požali da mu pare trebaju da plati račune, al najčešće samo ćute - kaže vlasnik jedne beogradske zalagaonice.

Slična je situacija u celoj Srbiji. Koliko je kriza "duboko" zašla, govori i činjenica da se pored zlata otkupljuju i dukati, ulja na platnu, pozlaćen i posrebljen escajg, ali i bela tehnika, televizori, razni uređaji za kuću, a neretko je zalagaonica spremna i da unovči čekove građana.

Sve zalagaonice rade po sledećem principu: kada se neki predmet donese da se založi, on prvo ide na procenu. Ukoliko ste zadovoljni procenom, potpisujete ugovor na mesec dana. Provizija za ovaj period najčešće je 10 odsto od procenjene vrednosti. Ukoliko posle mesec dana niste sakupili novac, imate mogućnost da produžite ugovor, ali onda odmah plaćate proviziju za taj mesec.

Zanimljivo je da cena zlata u zalagaonicama raste kako se ide sa juga ka severu zemlje. Tako se u zalagaonicama u Nišu, Vranju i Kraljevu gram belog zlata vrednuje između 1.500 i 1.600, dok je gram ovog metala u Subotici 1.800 dinara. Naravno, na ruke se dobija suma umanjena za 10 odsto.

Što se tehnike tiče, sva tehnika prolazi, ali samo ako je pod garancijom i sa računom, ali za to se "dobija" jako malo. Za neke vrednije stvari bitan je i proizvođač. Tako će Samsung plazma televizor teško moći da se unovči, ali za LG može da se dobije neki novac, ne preveliki. Od tehnike, za koju nisu svi zalagaoničari radi da je "uzimaju", najbolje prolaze laptop računari. 

- Za nov laptop računar, dobrog proizvođača, na ruke možemo da isplatimo 60.000 dinara - kažu u jednoj subotičkoj zalagaonici.

Zalagaoničari kažu da ovaj posao uopšte nije lak. Ljudima oduzimate neko dobro, najčešće dugo čuvano. Beogradski zalagaoničar D. J. kaže da je maltene propao sa ovim poslom, jer nije imao srca da ljudima uzima veliku proviziju.

- Ljudi dođu, založe stvari, a onda kad nemaju novca da ih otkupe, počnu da kukaju kako su im te vrednosti sa groblja, kako ovo, kako ono ... - kaže D. Z.

Oni koji žele da založe svoje vrednosti trebalo bi da provere da li zalagaonica u koju su se uputili ima dozvolu za rad, jer ukoliko nema, može se dogoditi da im založene predmete nikada ne vrati.

Iz Direkcije za mere i dragocene metale kažu da je od septembra 2012. godine do maja ove godine podneto 34 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka za lica koja su nezakonito vršila otkup upotrebljivanih predmeta od dragocenih metala.

(M. Batinić)