Neobrađeno 400.000 hektara, gubici stotine miliona evra!
Srbija se sa 45 ari obradivog zemljišta po stanovniku nalazi na 17. mestu među 206 zemalja sveta.
Najbolje, po ovom pitanju, stoje velike zemlje koje nisu mnogo naseljene: Australija, Kazahstan, Kanada, Argentina, Niger i Rusija.
Paradoks je, međutim, da i pored toliko obradive zemlje, u Srbiji se ne obrađuje baš sva zemlja pogodna za to i ne kontroliše se revnosno ona koja se obrađuje. Nadležni tvrde da se oko 250.000 hektara zemlje ne obrađuje, a moglo bi. Od toga je 50.000 hektara u vlasništvu države.
Međutim, poznavaoci prilika na terenu tvrde da je neobrađene zemlje mnogo više - oko 400.000 hektara. Kada bi se na toj zemlji posejala, recimo, pšenica, zaradilo bi se više stotina miliona evra.
Ekonomista Miroslav Zdravković, koji je istraživao ovu temu, ističe da je Amerika na 14. mestu sa 51 arom po stanovniku, ali da će se zbog brzog rasta stanovnika njeno mesto pomerati nadole.
Zdravković kaže da su ispod Srbije Bugarska, Mađarska i Rumunija, dok su zemlje bivše Jugoslavije znatno niže rangirane. Crna Gora je na 49. mestu sa 27 ari po glavi stanovnika, Bosna i Hercegovina na 51. mestu sa 27 ari, Hrvatska je na 78. mestu sa 20 ari, Makedonija na 79. sa 20 ari, KiM na 87. sa 17 ari, dok je Slovenija na 138. mestu sa samo osam ari po stanovniku.
- Više ni u štale ne ulaze političari. Poljoprivreda nije tema, tako da će se poljoprivreda ozbiljno oporaviti kada postane prioritet ekonomske politike i briga države - dodaje Zdravković.
Predsednik UO društva Agroekonomista Srbije Danilo Tomić ističe da izostaje političke volje da se selo i poljoprivreda razvijaju.
- Nažalost, u Srbiji nije razvijena svest o značaju sela i poljoprivrede. Nema adekvatne zakonske regulative, a ni ekonomske motivacije da se što više ljudi bavi poljoprivredom. Nedostaju nam i razvojni planovi i projekti, kao i nova mehanizacija - navodi Tomić ključne probleme.
Prema njegovom mišljenju, svi koji su dolazili na vlast prvo su se bavili Kosovom, pa Evropom, korupcijom... Tek sada dolazi na red ekonomija.
- Bojim se da će sad u fokusu da budu javna preduzeća, poput EPS-a, velike, male i srednje firme, a dok se dođe do poljoprivrede preti opasnost da nam sela budu potpuno zapuštena. Zaista je neverovatno da nešto što imamo ne želimo da spasemo - kaže Tomić.
(Natalija Sekulić)
Video: Na Kopaoniku metar snega, skijaši uživaju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
miki
Ima puno razloga zbog kojih se ne obradjuje zemlja, neko ima zemlju ali je star i nije u mogucnosti da je obradjuje drugi npr ima zemlju ali nema mehanizaciju a kad sve moras da platis i nemas neku zaradu treci kada vidi da svoj proizvod ne moze da proda i ne seje nista... Ja npr bi radio ali nemam zemlju a ni para da kupim a drzava prica "Kada bi se na toj zemlji posejala, recimo, pšenica, zaradilo bi se više stotina miliona evra." ko bi zaradio drzava ? Ljudi ne seju psenicu jel ne mogu da je prodaju ili joj je jako losa prodajna cena vecinom se seje kukuruz...
Podelite komentar
djole
A i oni koji je zaseju ne mogu da prezive od manipulatora cena i monopolista. Cena psenuce je u sezoni prodaje ekstremno niska, ljudi ne mogu skoro ništa da zarade a moraju da je prodaju jer imaju dugove i treba im novac. Kada se rasproda po niskoj ceni, onda skoči na dupli iznos. Dakle udri po seljaku, pljačkaj ga da bi tajkuni imali što veći dobit, pa se vi pitajte zašto ljudi odlaze sa sela!!
Podelite komentar
mika
ova drzava je unistila seljaka do kosti! ne isplati se ljudima da obradjuju,jedino ko ima dosta zemlje i sve masine, dok drugi su u cistom minusu. e srbijo,zalosno je ovo!
Podelite komentar