GORIŠKA BRDA: Putevima najboljih slovenačkih vina (FOTO)

Kad pomislimo na Sloveniju, na pamet nam prvo pada prestonica Ljubljana, primorje, zatim Bled ili veliki broj Termi. To ne čudi, jer nas turističke agencije prosto zasipaju ponudama za ove destinacije. Međutim, na samoj granici sa Italijom, tamo gde Alpi ostavljaju bez daha, a Jadransko more se nazire na horizontu smeštena su Goriška brda. Ekipa Telegrafa posetila je kraj poznat po vrhunskim vinima  i uživala u pogledu na nepregledne vinograde, zasade trešanja i maslina, a ljubazni domaćini potrudili su se da nam prezentuju i pravu gastronomsku ponudu ovog podneblja.

Na oko sat i po vožnje od Ljubljane nalaze se Goriška brda, smeštena iznad slovenačke Nove Gorice i italijanske Gorizie. Opština Brda poznata je po veoma kvalitetnim vinima čije boce su neizostavni deo vinskih karti poznatih restorana od Evrope do Amerike. Poznato i kao slovenačka Toskana, ovo podneblje čuva bogato istorijsko i kulturno nasleđe, a osim vinograda poznato je i po trešnjama u čiju slavu se početkom juna održava i festival.

Nakon što smo se smestili u hotel Kozana i okrepili uživajući u kafi i zelenilu koje se pružalo sa balkona, krenuli smo u istraživanje kraja, koji nas je na prvi pogled očarao lepotom.

REBULA - PONOS BRDA

Vinogradi Goriških Brda prostiru se na 1800 hektara i na njima uspevaju mnoge sorte belog i crnog grožđa. U vreme naše posete održavao se čuveni festival Rebule u seocetu Višnjevik, koji slavi najčuvenije vino ovog kraja. Rebula je resko, osvežavajuće belo vino koje potiče od istoimene autohtone sorte grožđa. Ljubazni domaćini gospodin i gospođa Eržetić, organizatori događaja, sjajno su nas ugostili i u najboljem svetlu nam predstavili najpoznatiju sortu ovog kraja.

Belo vino prednjači u odnosu na crveno pa tako 22 vinara, koliko je zabeleženo u Brdima, uglavnom prave belo vino koje čini čak 70 odsto ukupne proizvodnje dok ostatak odlazi na crveno.

U mnoštvu proizvođača nekolicina se izdvojila svojim kvalitetom koji je potvrđen širom sveta. Prvi podrum vina koji smo posetili bio je Zanut. Koreni ovog vina potiču još iz antike, a vinarija Zanut je bila prva privatna vinarija u Jugoslaviji, još od 1976. Danas, Borut Kocijančić vodi porodičnu vinariju kombinujući modernu tehnologiju i tradicionalna znanja, koristeći samo grožđe iz svojih vinograda. U prijatnom ambijentu uživali smo u vinima, koje, nažalost, još uvek nemamo priliku da probamo u Beogradu.

Iz ponude se svakako izdvojio pitki i nadaleko čuveni Sauvignon koji nas je svojim izvrsnim mirisom zove prosto očarao, a našim nepcima priuštio uživanje u osvežavajućem voćnom ukusu. U razgovoru sa porodicom Kocijančić, saznali smo da je njihovo vino u ponudi najboljih njujorških restoran, kao i da je nagrađivano kako u Evropi, tako i u SAD.

-Vino sa ovih područja svake godine zavisi od vremenskih prilika, uvek je malo drugačije. Ne može stalno biti isto - kao Koka Kola -rekao je Borut zaključujući priču o svojim vinima.

Nakon što smo se pozdravili sa porodicom Kocijančić, zaputili smo se se u zamak Dobrovo u istoimenom mestu, inače najvećem u okrugu koji broji oko 400 stanovnika. Zamak datira iz 1600. godine, a danas u njemu radi restoran, koji će vas na trenutak vratiti u doba renesanse i vaš obrok utoliko učiniti zanimljivijim.

VINA SAVRŠENOG KVALITETA

Sledećeg dana posetili smo malo seoce Šmartno i bili očarani njegovom arhitekturom.

Mestašce se vidi iz svakog dela Brda, a iz njega se pruža divan pogled na nepregledne vinograde i voćnjake trešanja, koje zbog duge zime još uvek nisu sazrele. Šmartno krasi velelepna crkva Svetog Martina, najveća u Brdima čija zvona su napravljena još davne 1857. godine. Danas u Šmartnom živi tek oko 25 stanovnika, dok ostali dolaze u vreme festivala vina, tokom prolećnih i letnjih meseci.

Oduševljeni ovim arhitektonskim draguljem nastavili smo svoj put ka jednoj od najpoznatijih vinarija kraja, a i ovog dela Evrope, podrumu Marjan Simčić.

Na samo nekoliko metara od granice sa Italijom u selu Ceglo smešten je porodični podrum Simčić. Interesantno je da polovina vinograda leži u slovenačkom delu, dok je druga polovina na italijanskoj strani. Marjan Simčić je peta generacija koja se bavi proizvodnjom vina kombinujući upravo sorte grožđa iz vinograda sa obe strane granice. Klasična vina, kako ih nazivaju, proizvedena su s pažnjom i vina su iz mlađih vinograda, spremna za konzumaciju. Specijalitet podruma su vina sa oznakom "Opoka" koja su proizvedena u malim serijama, od posebne selekcije grožđa koje vinu daje bogat i kompleksan ukus, a za koje je poželjno i da odleže malo.

Takođe, oduševili smo se i slatkim vinom Leonardo, koje je bilo "savršen par" našem dezertu. Porodica Simčić više ne broji nagrade koje njihova vina dobijaju na raznim svetskim takmičenjima, jer ih je zaista mnogo u šta smo se uverili pri poseti njihovom podrumu.

Sledeća stanica u našem obilasku bio je restoran seoskog turizma Belica u kom smo se okrepli, uživajući u tradicionalnoj slovenačkoj kuhinji.

Nakon ručka zaputili smo se u seoce Biljana i podrum Bjana što je lokalni dijalekt za ime mesta. Vina sazrevaju u podrumu dvorca Dorišče koji spada u najstarije u okolini. Za penušavac Bjana upotrebljavaju se tri sorte grožđa dve vrste koje su šampanjske - chardonnay i modri pino - i briška sorta rebula, što mu daje poseban, jedinstven i osvežavajući ukus. Ovaj podrum penušavih vina nudi selekciju vrhunskih suvih vina koja su sjajna kombinacija sa laganijim jelima, a "zvezda" podruma je Cuvee Prestige koji, iako belo vino, može se služiti sa glavnim jelima.

HEDONIZAM NA DELU

Vinarija koju na ovom putu nismo mogli da zaobiđemo je i Gredič. Smeštena u zamku Castelletto, adaptirana da zadovolji i najzahtevnijeg gosta i poznavaoca vina, pleni svojom elegancijom i jednostavnošću. Ljubazni domaćin Jurij Šolmajer ugostio nas je u ovom renoviranom zdanju. Baš u ovoj vinariji imali smo prilike da upoznamo i najpoznatijeg vinskog predstavnika Goriških Brda Aleša Kristančića i njegova vina Movia.

Pun entuzijazma gospodin Kristančić za početak nam je prezentovao voćnom ukusu penušavog rozea Puro, a specijalno otvaranje boce vertikalno okrenute nadole, pod vodom, da bi se uklonili sedimenti duge fermentacije, doprineo je dodatnom užitku. Nemojte propustiti da probate Lunar, rebulu, potpuno drugačiju od svih koje ste u ovom kraju mogli da okusite.

I za kraj degustacije ostavite elegantno, voćno crveno vino punog ukusa "Veliko rdeče" Movia iz 2003. godine, takvo bogatstvo ukusa ne smete zaobići, njega možete naći i u boljim beogradskim restoranima. Vina Movia svetski su poznata i priznata, a ukoliko tome dodamo i ljubaznost gospodina Aleša i Šolmajera jasno je da je da su zamak Gredič i vinariju Movia mesta koja bi u ovom kraju trebalo posetiti.

TAMO GDE SE SPAJAJU JADRAN I ALPI

Predah od naše vinske ture potražili smo na vidikovcu sa kog se pruža pogled na sve gradiće Brda. Posebno nas je oduševilo kada smo uspeli da vidimo snegom prekrivene vrhove Alpa koji su se pružali sa naše desne strane i Jadransko more koje se prostiralo u daljini pred nama.

Ukoliko volite predivne vidikovce, a uz to ste i avanturista, popnite se na brdo Sabotin, nekad poprište sukoba u Prvom svetskom ratu, sada čuvar davnih vremena, sa čijeg vrha se pruža pogled na brzu i tirkiznu reku Soču koji će vas ostaviti bez daha. U povratku obiđite pećine u kojima su se krili partizani i zavirite u njihove slamnate krevete koji su očuvani i dan danas.

Naša poseta bližila se kraju, pa smo prepuni utisaka, iako ne želeći da napustimo Brda, spakovali svoje kofere i krenuli put Beograda. Za kraj nas je ljubazna gospođa Vera ugostila u restoranu Domačija Šajina na Krasu u kojoj smo probali slovenačke specijalitete dok nas je sa zida "pozdravljala" slika druga Tita, koji je nadaleko čuvene štrukle ove taverne smatrao omiljenom poslasticom.

Iz Slovenije odlazimo prepuni utisaka i novih poznanstava sigurni da ćemo se opet vratiti u Goriška brda i iznova uživati u vrhunskim vinima, trešnjama i ostalim prirodnim lepotama koje ovom kraju ne manjkaju.

Pogledajte galeriju:

(M. R.)