Pogledajte koja su najopasnija zanimanja u Srbiji

Ako su merilo broj poginulih i povrede na radnom mestu, onda su građevinci najugroženiji deo srpskog društva. Ukoliko se meri stepen stresa, koji je okidač za mnoge bolesti, novinari, hirurzi i menadžeri su u najvećoj opasnosti. Međutim, i nemaština često „ubija", tako da se i kasirke s najnižim primanjima mogu svrstati u sam vrh opasnih zanimanja u Srbiji.

U svetu je upravo objavljena top lista deset najrizičnijih poslova, koja se tek donekle može „preslikati" na naše prostore. Prema istraživanju američke Kancelarije za statistiku rada, koja se bavi i proučavanjem uslova rada, najopasnije je biti ribar, pa drvoseča i pilot aviona.

Srbija priprema softfer, koji će biti testiran u junu u Valjevu, a zahvaljujući njemu moći će da se vodi kompletna evidencija svih povreda - od saobraćajnih udesa do nasilja u porodici ili samopovređivanja. Tako će moći da se dobije i preciznija slika o radnicima čiji životi „vise".

Prema podacima Inspektorata rada, prošle godine je na radnom mestu poginulo 26 ljudi, a od povreda je naknadno preminulo još 13. Čak 22 je nastradalo na građevini, devetoro u industriji, troje u saobraćaju... Poljoprivreda, šumarstvo i ribolov - oblasti u kojim se po svetu najviše gine - kod nas su odnele dva života.

- Jedino je građevinska industrija koliko-toliko u usponu, pa se i nama najčešće javljuju građevinski radnici. Veoma su ugroženi svi koji rade sa olovom, ali je opasno biti i profesionalni vozač u Srbiji, koji sve češće ginu ili su na meti putnika u javnom prevozu - kaže Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada Dr Dragomir Karajović.

Direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić Trefalt kao veoma rizična zanimanja navodi ronioce koji rade na čišćenju reni-bunara, podvodne zavarivače, pilote, kontrolore leta, rudare:

- Nisu laki ni poslovi koji zahtevaju stalno sedenje. Na primer, posao traktoriste je veoma težak, posebno što mora da udiše i štetne supstance - kaže on.

Prof. Milovanović se slaže da nije lako biti traktorista u Srbiji, ali ističe da njih više ubija nemarnost, nego posledice pesticida na njivama. Jer, bar desetak je stradalo tako što im je točak povukao nezakopčan radni mantil.

Nivo stresa na radnom mestu je važan faktor u određivanju težine radnog mesta. I tu godinama vode novinari, hirurzi, menadžeri. Ali, promenile su se bolesti od kojih stradaju. Direktor Instituta „Karajović" navodi da je stres ranije često vodio do infarkta, a sada su sve češće psorijaze, nagli gubitak kose, sindrom preranog starenja...

Male i neredovne plate su, takođe, veliki razlog za brige, pa lekari beleže sve više onih koji pate od neuroza. Lista najmanje plaćenih zanimanja u Srbiji je prilično precizna, ali nema podataka koliko tih radnika boluje. Prema podacima „Infostuda", najmanje su plaćeni kasiri, pa operateri u kladionici, čistači, obezbeđenje...

- Uprkos niskim platama, i za ova zanimanja, u proseku, stigne oko 100 prijava na jedno mesto. Iako postoji stalan rast broja oglasa, mnogi, nažalost, ne mogu da biraju šta će da rade - zaključuje Elena Erdeljanović, iz „Infostuda".

Kad su kompjuteri krenuli u „osvajanje" Srbije, medicinski stručnjaci su uveli novi termin - tehnostres. On je najviše napadao šalterske službenice, prinuđene da koriste novo sredstvo rada, a to su uporno odbijale. U našoj zemlji zvanično ima 56 registrovanih profesionalnih bolesti. Kad je poslednji put dopunjavana, na listu su dopisani sida, HIV i tuberkuloza, kao rizične za rad lekara, kao i hronični bronhitis koji vreba rudare.

(Telegraf.rs / Izvor: "Večernje novosti")