TOP 5 najvrednijih Brozovih predmeta oko kojih se bore njegovi naslednici

Ovekovečeni u portrete, Josip Broz i Moamer Gadafi, posmatraju s jednog od zidova u sedištu Komunističke partije razgovor koji vodimo s Titovim unukom, Josipom - Joškom Brozom. Upravo je lik nedavno ubijenog pukovnika na ručnom satu koji nam Broz pokazuje.

- Dobio sam ga na poklon od Gadafija - kaže Joška.

Ali, kako sada stvari stoje, teško da će uskoro od dede dobiti stvari u nasledstvo. Jer, navršavaju se 32 godine od smrti nekadašnjeg predsednika SFRJ, a pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu ne nazire se kraj ostavinske rasprave.

Osim što do kraja nije utvrđen obim Titove zaostavštine, za neke predmete na do sada poznatim spiskovima, ne može se sa sigurnošću tvrditi gde se nalaze.

Telegraf.rs predstavlja vam pet najvrednijih stvari Titove kolekcije.

Kamen s Meseca – Najegzotičniji deo imovine, doneli su ga 1969. astronauti misije Apolo 11 koji su posetili SFR Jugoslaviju tri meseca nakon povratka s Meseca. Oko 200 primeraka je poklonjeno različitim državama i njihovim narodima kao simbol mira, a smatraju se predmetima neprocenjive vrednosti.

Ručni sat "Patek Filip" – Časovnik je, tvrdi Joška Broz, njegov deda kupio još 1945, a prodat je na aukciji u Švajcarskoj osamdesetih godina prošlog veka, za više od tri miliona franaka. Proizvedeno je samo pet primeraka na svetu.

Kozačka sablja – Sa zlatnim koricama, optočenim dijamantima, poklon koji je jedne moskovske noći Titu uručio lider Sovjetskog Saveza Josif Visarionovič Staljin.

Komandna sablja plemena Tuarega – Vladarska sablja koja potiče iz 17. veka, a 1977.  ju je nekadašnjem predsedniku SFRJ poklonio donedavni libijski vođa Moamer Gadafi. Ručne izrade, sa zlatnim koricama, optočenim dragim kamenjem.

Orden Suvorova – Visoko sovjetsko priznanje, nosi ime ruskog vojskovođe iz 18. veka Aleksandra Suvorova. Osim Tita, dobili su ga još samo Staljin i maršal Georgij Žukov.

Prema rečima Joške Broza, porodica će insistirati da se obelodani i kako se 2.500 slika, s prvobitnog spiska imovine, svelo na osamsto. On navodi da je Tito posedovao i poklone od slonovače i zlata od cara Etiopije Hajle Selasija, numizmatičku i filatelističku kolekciju, zbirku od 167 pušaka i pištolja, zlatnike...

Objašnjava da je 1983. s bankovnih knjižica podeljeno 12.000 dolara na tri dela - Titovoj supruzi Jovanki i sinovima Žarku i Miši, dok sadašnji proces smatra "farsom".

- Mi sve saznajemo iz medija. Ako sudija, a to je izjavila na ročištu, dozna iz medija da će voditi proces, a tek posle toga dobija predmet, znači, sve je pokrenuto političkim putem. Meni je važno da se ta imovina sačuva, jer je on to ostavio narodu, a država to očigledno ne ume - smatra Broz.

Njegov advokat Goran Petronijević kaže da oni "nisu inicirali brzo vođenje postupka".

- Neko je to naložio sudu. A kad dođemo do pitanja imovine ozbiljnije vrednosti, odmah nailazimo na otpore. Očekujem da će biti još više opstrukcija - ističe Petronijević.

- Naš otac Žarko nije tražio ništa posebno, samo četiri svečane uniforme, s kopijom lenti i ordenja za nas četvoro dece, pa ni to nismo dobili. Izgleda da mnogih stvari sa spiska nema, a oni koji su to otuđili mogu biti samo ljudi iz vrha politike koji su imali pristup trezoru, jer nije mogao bilo ko da iznosi skupocene slike bez ičijeg znanja. Danas kojoj god instanci da se obratiš, isti je odgovor: "Ne znamo, to je bilo pre nas" - objašnjava Broz.

Jedna je svakako Muzej istorije Jugoslavije. Kako kaže advokat Petronijević, Muzeju je sud naložio da dostavi spisak Titove imovine. No, u ovoj ustanovi za Telegraf.rs naglašavaju da u dopisu suda nije određen rok za odgovor.

- S obzirom na to da je reč o predmetima koji su u svojini Republike Srbije, u skladu sa zakonom, obratili smo se za mišljenje Republičkom javnom pravobranilaštvu - kažu u Muzeju, dodajući da će nakon toga odgovoriti na zahteve suda "u meri u kojoj je to moguće i izvodljivo, s obzirom na obim tražene dokumentacije".

S druge strane, Republičko javno pravobranilaštvo navodi da će se, ukoliko se bude insistiralo na pokretnim stvarima iz Muzeja, založiti za zaustavljanje ostavinske rasprave i pokretanje novog postupka u kome bi se utvrđivalo da li je imovina vlasništvo države.

- Pravobranilaštvo smatra da je deo tih stvari vlasništvo države, to je njihovo pravo. Ali, moraju da dostave spiskove! Ako odbiju, onda je to nepostupanje po nalogu suda, a što se tiče statusa tih stvari - da li će biti državne ili Jovankine, Joškove ili nekog trećeg, to je ono što će sud u toku postupka utvrđivati. Ukoliko je državno neće biti predmet rasprave zaostavštine - objašnjava Petronijević.

On naglašava da je reč samo o pokretnim stvarima, jer je Tito sve nepokretnosti koje je dobio ostavio državi i državnim organima - vojsci, policiji, sindikatima, omladini, u zavisnosti od dela teritorije gde se taj objekat nalazio i njegove namene.

- Ja sam kupio u Beogradu komplet šolja za kafu od najkvalitetnijeg porcelana, s njegovim likom, a jedna šoljica je razbijena. I to od čoveka koji je rođak nekog ađutanta koji je bio u kući. Šta dalje da pričam... Onim što je ostalo iza našeg dede raspolaže svako i prodaje po svetu - kaže Joška Broz.

On očekuje da državni organi konačno utvrde gde je nestala imovina njegovog dede, bez obzira na to da li to pripada porodici ili državi.

(Nikola Stojić)