"Još ne sviće rujna zora" nastala u Futogu?
Pesmu "Još ne sviće rujna zora", koju neki smatraju i nezvaničnom himnom Crne Gore, napisao je i komponovao Vasilije Vasa Nikolić (1822 - 1890), advokat, vojnik, pesnik i boem iz Futoga.
- Imao sam dileme oko te pesme sve dok u Narodnom muzeju u Kikindi nisam našao pesmaricu koju je, rukom, na slavenoserbskom, u Mokrinu 1846. ispisao tamošnji učitelj Luka Davidović. Pod brojem 99, u njoj je Nikolićeva pesma "Jošt ne sviti bela zora". U potonjim verzijama, u njoj jeste promenjena poneka reč, pa je umesto bele, postala rujna zora, ali su to beznačajne izmene - kaže profesor Pedagoškog fakulteta u Somboru dr Milovan Miškov za "Večernje novosti".
Za razliku od izvornog teksta, praktično identičnog današnjem, originalna muzička partitura ne postoji, a ovaj muzikolog i istraživač umetničke tradicije veruje da je Nikolić za pesmu komponovao i muziku.
- Nikolić je vreme u kojem je živeo obeležio i kao jedan od najpoznatijih gitarista svog doba. O njemu, inače, biranim rečima piše njegov savremenik Jakov Ignjatović a, uz ostalo, jedno vreme je, na Petrovaradinskoj tvrđavi, bio i ađutant generala Josipa Jelačića kojeg će, nešto docnije, za hrvatskog bana ustoličiti srpski partijarh Josif Rajačić - objašnjava Miškov.
Nikolićevo "sočinenije", kako se govorilo u njegovo doba, pretrajalo je dva veka. Tridesetak godina pošto je nastalo i uveliko pevano "širom Srpstva", pojavila se i prva klavirska partitutara koju je napisao Kornelije Stanković, a u svojoj knjizi "Južno-slovjenske popjevke" iz 1878. prvi put štampao hrvatski etnomuzikolog Franjo Kuhač.
Što se, pak, tiče rasprostranjene predrasude da je reč o crnogorskoj narodnoj pesmi, odnosno nedavnih izjava poznatog sarajevskog pevača Seje Pitića da će dokazati da je, ipak, reč o bosanskoj sevdalinki, Miškov kaže da je sve to - uzaludan posao.
- Pesme su, uvek, lako osvajale prostore, naročito u istom jeziku, čak i kad se on govori u više država, pa je tako i ova stigla i do Crne Gore, ali svakako nije crnogorska. Nesvrsishodni su i pokušaji iz Sarajeva da je proglase za svoju. Mogu, naravno, da je pevaju, jer muzika nema granica, ali je to, definitivno, srpska pesma i tu se ništa ne može promeniti - veli Miškov.
(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)
Video: Muzej grada Beograda otvorio izložbu o nobelovcu Ivi Andriću u Pekingu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Koki
A sta li se to "vase" ima prisvojiti? Sta imate toliko poznato i bitno osim P.P.Njegosa i njegovih dela. Uzgred,on se izjasnjavao kao Srbin pa ga ne moramo "prisvajati", nas je :-)
Podelite komentar
Анастасије Вукобрадовић Долц
Не дозволити монтенегринима да користе српску интелектуалну својину. Ово је крађа интелектуалне својине од стране дукљанских монтенегрина.
Podelite komentar
Srbenda
Crnogorac neteramo te mi da nas mrzis vi to sami radite jer ste narod bez porekla I apsolutno nemate nista sa cim bi se mogli diciti kao narod, sem sa kriminalom. Tu bi ste bili medju prvima.
Podelite komentar