Svakog sata od bolesti srca u Srbiji umre 6 osoba!

Kardiovaskularne bolesti (KVB) su vodeći uzrok umiranja u Srbiji, a na godišnjem nivou od ovih bolesti umre preko 50.000 ljudi.

To znači da svakog sata, svakog dana u godini, od raznih KVB umre 6 osoba! Najveći broj umrlih od različitih oblika KVB bio je u najproduktivnijim godinama života (25-64 godine). Svaki peti umrli bio je muškog, a svaki 14. bio je ženskog pola.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut" uradio je analize mortaliteta od KVB do 2011. godine, na osnovu čega se došlo do vrlo zabrinjavajućih podataka: bolesti srca i krvnih sudova učestvuju 54 odsto u svim uzrocima smrti u Srbiji. Osobe koje obolevaju sve su mlađe (sve češće se dešava da od ovih bolesti obolevaju i deca ispod 10 godina), a broj novoobolelih raste.

Srbija je treća u svetu po broju umrlih od bolesti srca, odmah iza Ukrajine i Rusije!

Kako dolazi do infarkta i šta ga uzrokuje?

Najčešći uzrok infarkta je zakrčenje krvnih sudova (ateroskleroza) koji snabdevaju krvlju srčani mišić. To počinje još u ranoj mladosti, jače se ispoljava posle 30. godine, a kasnije se sve brže razvija. Infarkt srca nastaje kada dođe do pucanja plaka (nataloženih naslaga) na aterosklerotskoj promeni, tada se sadržaj plaka oslobodi i zapuši neku od koronarnih arterija. Deo srca koji ona ishranjuje ubrzo odumire. Drugi, ređi, uzrok je grčenje srčanog mišića oko arterije.

Najčešći uzroci koji dovode do ove vrste bolesti su: hipertenzija (visok krvni pritisak), genetika, fizička neaktivnost, pušenje, stres, dijabetes i gojaznost. Lekari napominju da više od 80 odsto prevremenih smrti i više od 50 odsto obolevanja od srčanog i moždanog udara može da se spreči kontrolom tri bitna faktora rizika − pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana.

Srbi, budite umereni!

Portparol Hitne pomoći Nada Macura, koja se svakodnevno susretne s desetinama srčanih bolesnika, kaže da od srca obolevamo zato što smo najčešće neumereni u svemu − u hrani, piću, pušenju cigareta, sedenju ...

- Imamo ovako visoku smrtnost od srčanih oboljenja zato što se nepravilno hranimo, ne odmaramo se dovoljno, ne kontrolišemo krvni pritisak, jedemo puno masnog i slanog, preterujemo u svemu, ne kontrolišemo holesterol, pušimo puno cigareta. Moramo da promenimo stil života - kaže Macura, i objašnjava da bi tome dosta doprinelo kada bi neka od poznatih i popularnih osoba počela da promoviše zdrav stil života.

Ona objašnjava da da bi se broj obolelih i umrlih od infarkta i ostalih oboljenja srca smanjio, moramo početi da se bavimo i prevencijom.

- Jednom godišnje treba ići na pregled kod kardiologa i uraditi EKG, makar jednom godišnje uraditi biohemiju, svakodnevno meriti pritisak, meriti redovno holesterol... Onaj kome je prepisana terapija mora je redovno uzimati i ne sme ni slučajno sam da je menja - kaže dr Macura, i napominje da je sa prevencijom u smislu edukacije potrebno početi već od osnovne škole, gde bi trebalo uvesti zdravstveno obrazovanje i kulturu.

Menadžeri, usporite život

Nema pošteđenih. Od srčanih oboljenja u našoj zemlji boluju sve generacije, a najveći broj umrlih bio je u dobu između 30. i 50. godine. Lekari navode da su to najčešće osobe koje su pod konstantnim stresom, najčešće menadžeri, koji po ceo dan rade, zatim osobe koje se ne kreću, i kojima se život svodi na relaciju kancelarija -  kola - kuća.

(M. Batinić)